Вести
11. 12. 2015.
Штајнер: Грађанима итекако потребни јавни сервиси
Новинар Хари Штајнер наводи да питање слободе медија и односа власти према медијима уопште није ново, те да је са становишта власти увек било логично да се има бар један медиј или више на својој страни.
"Зато не бих у великој мери оптуживао власти, колико је битно у којој мери смо ми новинари пристајали и у којој мери пристајемо да будемо зависни. Да будемо зависно од тога да ли знамо неког, ко је председник или ко је министар", указао је Штајнер у емисији Прави угао Радио телевизије Војводине.
Он је навео да су јавни сервиси у Србији итекако потребни.
"Добро је чути да су наши јавни сервиси толико гледани, али није добро чути да има толико проблема материјалне природе", додао је.
Штајнер, новинар у пензији, који је некад радио за Борбу, Време, НИН, ових дана је објавио књигу "Огледање моћи" у којој пише о сусретима и интервјуима са бројним светским лидерима, попут Маргарет Тачер, Хенрија Кисинџера, Че Геваре...
Он оцењује да данас нема тако великих лидера каквих је било средином и у другој половини 20. века и додаје да је указао да данашњи свет нема "ни Черчила, ни Рузвелта ни Гандија". Ипак је као добру оценио одлуку уредништва њујоршког Тајма да за личност године прогласи немачку канцеларку Ангелу Меркел.
"Она је сигурно личност број један у Европи", навео је.
Указује да су Ангела Меркел или Владимир Путин тек лидери у повоју, али ипак, деловање немачке канцеларке оцењује као веома позитивно и цитира одлуку уредништва Тајма у којој се наводи да је она, у актуелној мигрантској кризи, "тражила од немачких грађана оно што би ретко који политичар радио - да пожеле избеглицама добродошлицу, да се не боје и да схвате да велике цивилизације граде мостове а не зидове".
"Она решава ствари на начин који није увек популаран, за овакву политику у мигрантској кризи није имала подршку чак ни својих коалиционих партнера. У Грчкој су је цртали са Хитлеровим брковима, а она је спасила Грчку. Такође, мислим да је спречила Путина у намери да свој маневар у Украјини спроведе до краја" навео је.
Штајнер је навео да је током новинарске каријере имао прилике да четири пута интервјуише немачког канцелара Вилија Бранта.
"Клечање једног председника или премијера у страној држави никада није било нешто што је уобичајено. Брант ми је сваки пут рекао исто: његово клечање пред спомеником жртвама нацизма у Пољској није било режирано ни договорено. Причао ми је да је остао без речи и да је једино што је у том моменту могао да уради било да клекне", сећа се Штајнер.
Он наводи да се у лидерству нико са ових простора није ни прилижио Титу.
"У свету људи нису баш увек знали шта је Југославија, али су сви знали ко је Тито", објаснио је.
Сматра да је оснивање покрета несврстаних у другој половини 20. века била одлична ствар.
"Не знам коме је првом идеја та идеја синула, али је била бриљантна, да се, кад имате два блока који су стално на ивици рата, појава група велика углавном сиромашних земаља и организује се", каже.
Саговорник РТВ-а је веома негативно оценио иницијативу за судску рехабилитацију председника квислиншке владе у Србији за време немачке окупације Милан Недић.
"И Французи су имали Петена, а Норвежани Квислинга, али никоме није ни пало на памет да их рехабилитује, напротив", упозорио је.
Говорећи о новинарству некадашњој Југославији и данас, он је навео две основне ствари које се разликују.
"Прво, за Југославију су људи знали. Друго су услови у којима се радило. Тада се деси нешто у, на пример, Камбоџи и ја кажем уреднику да би било добро да одем тамо а он ме пита: па шта чекаш? Данас је то незамисливо", указао је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.