Вести
10. 12. 2015.
Бујошевић: Финансирање РТС-а неизвесно захваљујући неразумевању Министарства информисања
Јавни сервиси имају кључну улогу у обезбеђивању јавног интереса и зато морају бити независни. Они су критички глас и најбољи пријатељ сваког друштва, оценили су учесници скупа „Улога и изазови јавних медијских сервиса данас у Европи – РТС и РТВ на новом почетку“.
Амбасадор Шведске у Београду Кристер Асп оценио је да су независни медији темељ демократског друштва и да важну улогу међу њима имају управо јавни сервиси.
„Они имају поверење грађана, па је улога јавних сервиса да буду критички глас сваког друштва“, рекао је Асп.
„Јавни медији не смеју да затварају очи пред проблемима, већ о њима треба да говоре и да информишу на основу чињеница, због тога су они најбољи пријатељи сваког друштва.“
Учесници су се сложили и да програм јавних сервиса, за разлику од комерцијалних медија, није усмерен искључиво на стварање профита. Они морају имати и емисије посвећене образовању, као и да буду важни промотери људских права.
„Кроз јавне сервисе морамо говорити о онима који су различити, не само у смислу националних него и свих осталих друштвених мањина. Кроз јавне сервисе говоримо о правима жена или деце и о другим правима о којима у време ријалитија и таблоидизације медија велики део становништва не зна ништа“, казао је амбасадор Хрватске у Београду Горан Маркотић.
Јавни сервиси су, како је додао, значајни у процесу уласка државе у Европску унију. Не само због Поглавља 23 него зато што је важно обезбедити слободу медија и јавне речи.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт рекао је да не постоји модел ЕУ како медијски сервиси треба да буду организовани и финансирани.
„Не постоје правне тековине за јавне сервисе. Међутим, вредности које леже у основи јавних сервиса имају кључну улогу у обезбеђивању јавног интереса, у време комерцијализације, ријалитија, таблоидизације, те зато морају бити независни, професионални и одрживи“, закључио је шеф Делегације ЕУ у Србији.
Јавни медијски сервиси имају одговорност да информишу, да буду кредибилан, поуздан, непристрасан извор информација и да уз образовну и културну улогу, буду више од просте забаве за гледаоце.
„Јавни медијски сервиси су узор другим медијима и бранитељи културних интереса гледалаца, као и мањина“, казао је Давенпорт.
Генерални директор РТС-а Драган Бујошевић оценио је да у Србији не постоји боља реклама за значај јавних сервиса од ријалитија који децу уче погрешним вредностима.
Он је рекао и да се налазимо у ситуацији веома неизвесног финансирања РТС-а и РТВ-а у наредној години и то пре свега захваљујући оном ко би требало да има највише разумевања и чија је законска обавеза да омогући нормално и стабилно финансирање, а то је Министарство културе и информисања.
„За функционисање јавних медијских сервиса важна су два питања. Прво су јавне, сигурне финансије, које омогућавају да испуните оно што се од вас очекује, а то је да вам се верује. Оно што прописују наши закони у смислу финансирања немогуће је спровести, а за то у нашем министарству нема разумевања“, рекао је Бујошевић.
„Друго питање јесте схватање улоге јавних сервиса. Политичке и интелектуалне елите мисле да треба да будемо гласноговорници свих њих, а не да извештавамо објективно. То је проблем наше интелектуалне јавности.“
Генерални директор РТВ-а Срђан Михајловић оценио је да је до сада постојало дубоко неразумевање улоге јавних сервиса који су злоупотребљавани, што је оставило дубок траг у свести грађана.
Јавни сервиси суочавају се данас са многим изазовима, пре свега зато што се многи корисници окрећу интернету због брзине информација.
Консултант ЕБУ Борис Бергант, који је на конференцији учествовао путем видео-линка, поручио је да јавни сервиси морају ризиковати и бити иновативни и одмах прихватати нове форме.
Генерални директор ХРТ-а Горан Радман каже да је важно размишљати о новим феноменима медијске комуникације који се драматично мењају, иако вредности јавних сервиса свакако немају алтернативу.
Потребно је храбро испратити промене медијског пејзажа, промене које доносе технологија и нови медији.
„Морамо се прилагодити променама или ћемо бити превазиђени. Око 37 одсто младих информише се преко друштвених мрежа. Дакле, и ми морамо бити тамо. Број сати проведених на друштвеним мрежама континуирано расте”, рекао је шведски медијски консултант Улов Карлсон.
Државни секретар Министарства културе и информисања Саша Мирковић, како је објашњено, због обавеза није могао да учествује на конференцији, иако је то било најављено.
Вучић да испуни обећање
Драган Бујошевић је изразио наду да ће премијер Александар Вучић испунити своје обећање и да ће од 1. јануара почети наплата таксе за јавне сервисе по договореном систему, односно кроз део рачуна за струју.
Он је подсетио да је Вучић најавио да ће се јавни сервиси финансирати из два извора: кроз таксу од 150 динара и да ће обезбедити сигуран начин наплате те таксе, и другим делом из буџета.
Подсетио је и да је ММФ раније скренуо пажњу Влади да мора да обезбеди средства у буџету за финансирање јавног сервиса ако се не буде прибавило довољно средстава наплатом таксе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.