Вести
10. 12. 2015.
Јавни медијски сервис – како даље и са чим
Јавни медијски сервиси су битан елемент сваког демократског друштва, њихова одговорност је да информишу, да буду кредибилни, поуздани и непристрасни извори информација, без обзира на начин њиховог финансирања, поручено је са конференције „Улога и изазови јавних медијских сервиса у Европи – РТС и РТВ пред новим почетком”, која је одржана у Галерији Радио телевизије Србије. Конференцију су организовали РТС и РТВ у сарадњи са амбасадама Шведске и Хрватске, уз подршку Делегације ЕУ у Србији.
Директор РТС-а Драган Бујошевић изјавио је да је, захваљујући Министарству културе и информисања, неизвесно на који начин ће се финансирати јавни медијски сервиси у Србији у наредној години.
Он је изразио наду да ће премијер Србије Александар Вучић испунити своја обећања у вези са финансирањем Јавног сервиса.
„Премијер је саопштио да ће се РТС финансирати из два извора. Један је кроз таксу, за коју је рекао да ће бити 150 динара и да ће обезбедити сигуран начин наплате те таксе. То је најбитније. Други део је из буџета. Тај неки износ би отприлике износио пола-пола”, навео је Бујошевић. Он је казао да се нада да ће РТС успети да до 1. јануара организује систем претплате.
Генерални директор РТС-а је истакао да таксе још нису регулисане јер, како је нагласио, очигледно да Министарство културе и информисања нема разумевања за то.
„Можда зато што нема и разумевања за улогу јавног медијског сервиса, јер је министар културе био тај који је рекао да би можда требало направити референдум да ли је нама потребан јавни медијски сервис. Тако бисмо исто могли да правимо референдум да ли нам је потребна болница, вртић или школа”, указао је Бујошевић, додавши да не постоји боља реклама и потврда за постојање медијских јавних сервиса од ријалитија какви постоје у Србији.
Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт нагласио је да без обзира на то да ли се јавни медијски сервиси у Србији наредне године буду финансирали из буџета или не, неопходно је пронаћи решење којим би се осигурала њихова независност. „У ком правцу ће Србија кренути зависи од РТС и РТВ и државе Србије. Мораћете да одмерите околности имајући у виду вашу улогу бранитеља културе и права националних мањина које живе у Србији, јер су национални медији узор другим медијима”, навео је Давенпорт.
Амбасадор Хрватске у Београду Гордан Маркотић истакао је да је питање јавних медијских сервиса значајно у погледу европских интеграција, јер се преговарачко поглавље 23 бави, између осталог, слободом медија.
„Јавни медијски сервис није одређен само профитом већ и појединим садржајима као што је образовање. Једино јавни медијски сервис то може радити, а он мора да буде и главни промотор темељних људских права”, додао је он.
Говорећи о односу власти и Хрватске радио телевизије, он је оценио да је ХРТ критичкији него две комерцијалне телевизије које имају националну фреквенцију, али да због тога није изложен притисцима власти.
Амбасадор Шведске у Београду Кристер Асп сматра да је важно не дозволити да јавни медијски сервис буде финансијски угрожен јер би онда, како је нагласио, његова улога и функционисање били усмерени на комерцијализацију. „Јавни медијски сервис је најбољи пријатељ сваке нације. Он допире до грађана на свим нивоима друштва”, поручио је амбасадор Асп.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.