Вести
10. 12. 2015.
Шта се дешава с правосуђем и случајем Ћурувија?
Суђење оптуженима за убиство Славка Ћурувије није одржано због противречне одлуке Безбедносно-информативне агенције.
Том одлуком се тражи искључење јавности за време саслушања двојице сведока. Због тога стижу протести комисије за истраживање убиства новинара, али и новинарских удружења.
Шта нам се дешава са правосуђем, односно са процесима који годинама чекају свој судски епилог?
После понављања процеса за побуну ЈСО, у коме сведоче бивши припадници ДБ, сада се пролонгира суђење за убиство новинара Славка Ћурувије.
Разлог је захтев БИА да се искључи јавност приликом сведочења бивших функционера ДБ Бранка Важића и Горана Живаљевића.
“То је недопустиво, али не изненађује, с обзиром да тај неразвлашћени, недемонтирани апарат ДБ који је организовао убиства 90 их година, чини све да спаси оне који су неким случајем сели на оптуженичку клупу. Раде то веома успешно, сетимо се успели су да оборе пресуду истим овима којима се суди за убиство Славка Ћурувије“, рекао је Вук Драшковић.
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић сматра да су овакви захтеви део опструкције судског процеса, за које не верује да су намерни, али свакако доводе до пролонгирања суђења.
“Мислим да не постоји ни један разлог због чега би БИА могла да тражи изузеће јавности са суђења у случају саслушања два сведока. Ово суђење већ 16 година чекамо и не видим ни један разлог, ниједан национални интерес који би био повређен сведочењем о догађајима о једном злочиначком чину почињеном 1999 убиством Славка Ћурувије. Управо обрнуто, мислим да треба инсистирати на потпуној отворености и овог и свих сличних суђења“, навео је Веран Матић.
Сличан став има и НУНС.
“Независно удружење новинара Србије очекује да Судско веће Специјалног суда, које поступа у суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије, одбаци захтев Безбедносно-информативне агенције (БИА) да се са сведочења двојице бивших припадника Ресора државне безбедности искључи јавност.
НУНС сматра да цео ток овог суђења треба да буде отворен за јавност, јер се после 16 и по година мора утврдити комплетна истина о овом државном злочину“, саопштио је НУНС.
До последњег суђења БИА је давала сагласност за ослобођење чувања државне тајне приликом сведочења њихових припадника, а самим тим и да та сведочења буду јавна.
Бивши начелник 4 одељења Београдског центра ДБ Бранко Важић саслушан је током истраге овог случаја без одлуке БИА о ослобађању чувања тајне, а слична ситуација је и са бившим замеником директора те агенције, Гораном Живаљевићем. Због тога су ти њихови искази издвојени из судских списа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.