Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Јавни сервиси битан елемент сваког демократског друштва
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

09. 12. 2015.

Извор: Танјуг

Јавни сервиси битан елемент сваког демократског друштва

Јавни медијски сервиси су битан елемент сваког демократског друштва, њихова одговорност је да информишу, да буду кредибилни, поуздани и непристрани извори информација, без обзира на начин њиховог финансирања, поручено је данас са конференције Улога и изазови јавних медијских сервиса у Европи - РТС и РТВ пред новим почетком.

 

Директор РТС-а Драган Бујошевић изјавио је данас да је, захваљујући Министарству културе и информисања, неизвесно на који начин ће се финансирати  јавни медијски сервиси у Србији у наредној години.

“Налазимо се у ситуацији неизвесног финансирања Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине у нередној години захваљујући ономе ко би требало да има највише разумевања и да нам омогући финансирање, а то је Министарство културе и информисања”, рекао је Бујошевић на конференцији одржаној у  глалерији РТС-а.

Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девепорт  нагласио је да без обзира да ли се јавни медијски сервисии у Србији наредне године буду финансирали из буџета или не, неопходно је пронаћи решење којим би се осигурала њихова независност у складу са њиховом улогом.

“Јавни медијски сервиси имају неопходну улогу у обезбеђивању јавног интереса у време када комерцијални интереси, ријалити програми, опсези за рејтинзима и трка за прикупљањем прихода од оглашавања бацају сенку на њихову улогу”, рекао је он

Они, како је додао, имају одговорност да информишу, као и да буду кредибилни, поуздани и непристрасни извори информација како би својим гледаоцима представљали више од забаве.

“Пожељно је да едукативна и културна улога буду обједињене са забавом”, рекао је Девенпорт.

Он је истакао да не постоји европски модел о томе како јавни медијски сервиси треба да буду организовани И финансирани истакавши да су накаде за издавање дозвола за емитовање, на пример, у Великој Британији од суштинске важности за независност Би-Би-Сија.

Амбашадор Хрватске у Београду Гордан Маркотић истакао је да је питање јавних медијских сервиса значајно у погледу европских интеграција једне земље јер се преговарачко поглавље 23 бави, између осталог, слободом медија.

Хрватски дипломата је истакао да је важно разговарати о улози јавних медијских сервиса у време када смо “окружени Фармама, Великим Братовима и Паровима”.

“Јавни медијски сервис није одређен само профитом већ и појединим садржајима као што је образовање. Једино јавни медијски сервис то може радити. Јавни медијски сервиси морају бити главни промотери темељних права људи”, додао је он.

Амбасадор Шведске у Београду Кристер Асп сматра да је питање јавних медијских сервиса једна од најрелеватнијих тема за дискусију у сваком демократском друштву јер се не тиче само провајдера већ и саме државе.

Асп сматра да је важно не дозволити да јавни медијски сервис буде угрозен јер би онда, како је нагласио, њихова улога и функционисање били усмерени на комерцијализацију.

“Јавни медијски сервис је најбољи пријатељ сваке нације. Он допире до грађана на свим нивоима друштва”, рекао је он додајући да јавни медијски сервиси треба да информишу јавност на основу чињеница И без уређивачких предрасуда како би допринео уравнотеженом демократском равоју.

Он је као пример добре праксе навео јавне медије у Шведској у које, како је навео, грађани имају највеће поверење захваљујући континуираном обезбеђивању тачних, истинитих и релевантних информација.

Амбасадор је истакао да је у јавном интересу пронаћи решење за најбоље начине претплате И финансирања јавних сервиса како би се очувао интегритет независног новинарства.

“Не смемо да их отпишемо него морамо да их негујемо јер битан елемент сваког демократског друштва”, истакао је он.

Конференцију су организовали РТС И РТВ у сарадњу са амбасадама Шведшке И Хрватске И уз подршку Делегације ЕУ у Србији.

Бујошевић: Оцекујем да ће премијер обезбедити финансирање

Бујошевић је изразио наду да ће премијер Србије Александар Вучић испунити своја обећања и обезбедити да финансирање Јавног сервиса буде делом путем наплате таксе, а делом из буџета.

"Премијер је саопштио да ће се РТС финансирати из два извора. Један је кроз таксу, за коју је рекао да ће бити 150 динара и да ће обезбедити сигуран начин наплате те таксе. То је најбитније. Други део је из буџета. Тај неки износ би отприлике износио пола-пола",  навео је Бујошевић.

Генерални директор РТС-а је истакао да таксе још нису регулисане јер, како је нагласио, очигледно да Министарство културе и информисања нема разумевања за то.

"Можда зато што нема и разумевања за улогу јавног медијског сервиса,  јер је министар културе био тај који је рекао да би можда требало направити референдум да ли је нама потребан јавни медијски сервис. Тако бисмо исто могли да правимо референдум да ли нам је потребна болница, врстицћ или школа", указао је Бујошевић.

Он, међутим, сматра да ће премијер Вучић испунити своја обећања и да ће други део такси бити регулисан тако да то постане део рачуна за струју.

"То обезбеђује ту сигурну наплату која је сада око  96 одсто", рекао је Бујошевић новинарима на  конференцији "Улога и изазови јавних медијских сервиса у Европи - РТС И РТВ пред новим почетком".

Бујошевић је рекао да РТС може да буде независан ако се финансира из буџета јер је, како је навео, најбитније да постоји сигуран извор прихода без кога, како је нагласио, могу постојати уцене.

Он је казао да се нада да ће РТС успети да до 1. јануара следеће године организује систем претплате.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси