Вести
09. 12. 2015.
БИА успорила суђење за убиство Ћурувије
Суђење оптуженим за убиство Славка Ћурувије, власника и главног уредника листова „Дневни телеграф” и „Европљанин” данас није одржано због противречне одлуке БИА којом се од суда тражи искључење јавности током саслушања двојице сведока, бивших припадника Државне безбедности.
Иако су сведоци Бранко Важић и Горан Живаљевић дошли у суд и желели да сведоче, суд ће морати да се поново обрати БИА, јер из дописа достављеног суду није јасно да ли они могу да сведоче јавно или не.
БИА је до јучерашњег суђења увек давала сагласност за ослобађање чувања државне тајне за све сведоке у овом процесу који су радили у тој служби, да би потом били саслушани јавно. Јуче се први пут догодило да БИА од суда тражи искључење јавности током саслушања таквих сведока, с образложењем да је то неопходно у циљу заштите података од интереса за Републику Србију.
Због овако нејасног става БИА, судско веће је тражило мишљење тужилаштва и одбране. Заменик тужиоца Миленко Мандић као и адвокати оптужених Владимир Маринков и Зора Добричанин Никодиновић противили су се искључењу јавности.
– Наш интерес је да сви сведоци сведоче јавно. Тражим да трошкове одлагања суђења сноси тужилаштво – рекла је Зора Добричанин Никодиновић.
Горан Живаљевић тражио је од суда да сведочи и поред чудне одлуке БИА.
– Могу ли ја да ризикујем да откријем државну тајну да вама помогнем у овом поступку – питао је Живаљевић.
– Не морате да ризикујете ништа. Закон је јасан. Не можемо да одлучимо о вашем саслушању јер одлука БИА није јасна – рекла је судија Снежана Јовановић. Она је затим саопштила да ће се суд поново обратити БИА са захтевом за појашњење одлуке.
Сведок Бранко Важић, бивши начелник Четвртог одељења у београдском ЦРДБ, како се испоставило, саслушан је раније током истраге 2007. и 2014. без одлуке БИА о ослобађању чувања тајне. Због тога је суд издвојио његове исказе. У исказу датом прошле године он је рекао да је у случају праћења Славка Ћурувије било необично то што је буквално свака промена морала хитно да се пријави.
Иста је ситуација, кад је реч о чувању тајне, и са сведоком Живаљевићем, бившим замеником директора БИА. Његова супруга Оливера Антонић била је у време убиства Ћурувије оператерка у ДБ-у и она је истражним органима открила да је стан убијеног новинара прислушкиван и након његове смрти. Ни његови искази из истраге сада не могу да буду коришћени као докази пред судом.
Суђење мора да буде отворено за јавност
Као председник Комисије за истраживање убистава новинара, посвећен сам очувању независности судског процеса и одлукама већа. Кад је реч о томе да БИА истовремено даје сагласност појединим бившим припадницима да су ослобођени од чувања тајности, а тражи искључење јавности са суђења, сматрам да не постоји ниједан разлог да се од суда захтева да затвори за јавност сведочења било кога у случају суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, каже Веран Матић.
– Ово суђење касни 16 година, у међувремену се много тога променило – указује он.
– Уверен сам да директор агенције жели дисконтинуитет са Државном безбедношћу чијим се водећим људима данас суди за тешка дела (подсећам да против припадника ДБ-а постоје три правоснажне пресуде за тешка дела убистава, као и посредно у случају убиства премијера Зорана Ђинђића) и управо због тога је неразумљиво позивање на тајност било којег сведочења у овом предмету.
Процес је веома успорен тиме што се месечно одржавају само два рочишта. Очекујем да ће се створити услови да буде много динамичнији јер се правда предуго чека – каже Матић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.