Вести
08. 12. 2015.
Служба није знала за контакте Ћурувије са Миром Марковић
Радован Божовић, пензионисани начелник Трећег одељења београдског центра Државне безбедности, у чијој надлежности су прислушкивани телефонски разговори, изјавио је на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије да служба није имала податак о његовим контактима са Мирјаном Марковић, супругом тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића.
– Причало се да су они у добрим односима, али ми никад нисмо наишли на њихов разговор. То не значи да их није било – изјавио је сведок у Специјалном суду.
Он је изјавио да је власник листова „Дневни телеграф” и „Европљанин” из америчке амбасаде упозорен да га Државна безбедност прислушкује, због чега је користио и телефоне до којих служба никада није дошла.
Мирјана Марковић помиње се у извесној полицијској службеној белешки, као организатор састанка на коме је договорено убиство Славка Ћурувије. Ту белешку објавили су летос неки медији, наводећи да је Мирјана Марковић саопштила Властимиру Ђорђевићу (67), тадашњем начелнику Ресора јавне безбедности МУП-а Србије, да мора да се ликвидира власник „Дневног телеграфа” и „Европљанина”. Она је у овом поступку предложена као сведок, али никада није саслушана. Ђорђевић је осуђен на 18 година затвора у Хашком трибуналу због злочина против човечности.
Божовић је у сведочењу казао да је Ћурувија први пут био на мерама тајног прислушкивања средином 1998. године, на захтев тадашњег начелника београдског Центра ДБ, Момира Радосављевића.
– Начелник је рекао да је за то потребан оперативац који добро зна енглески језик, због Ћурувијиних контаката са страним амбасадама. Повод је било извештавање његових листова о догађајима на Косову. Тако је изабран Предраг Гикић. Мере су продужаване на сваких осам дана и то је трајало до фебруара 1999. године, најдуже до почетка марта. Мере су затим обустављене јер није било никаквих нових информација – испричао је сведок.
Он је казао да није знао да је Ћурувија био и на мерама тајне пратње на дан убиства 11. априла 1999. године, као и два претходна дана.
– Звао ме је мој заменик Стеван Баста и рекао да му заменик начелника центра Стеван Никчевић тражи образац који треба да се попуни за праћење Ћурувије. Ја нисам ни знао да се прати Ћурувија. Вероватно је Никчевић Деветом одељењу, надлежном за тајна праћења, доставио писани захтев о томе, а можда и начелник Милан Радоњић. Баста ми је казао да Ћурувија треба да се прати због састанка са неком особом – навео је Божовић.
Сведок је додао да је на дан убиства Ћурувије био слободан, а о злочину је обавештен гледајући вести на Студију Б. Сутрадан је питао начелника Деветог одељења Зорана Павића где су били припадници тог одељења у тренутку убиства.
– Павић ми је саопштио да је праћење прекинуто двадесетак минута пре убиства. Не знам ко је и зашто то наредио. Рекао сам да је то добро, јер служба тако неће бити оптерећена тим догађајем. Павић се уплашио да ће бити одговоран што је објекат убијен, јер је Милан Радоњић већ био љут на њега, пошто је Девето одељење претходног дана изгубило Ћурувију. Радоњић је после тога наредио да се настави прислушкивање Ћурувијиног стана и да га обавештавамо о свим сазнањима, јер он има обавезу да то пренесе начелнику РДБ Радету Марковићу, који има колегијум сваког дана код начелника секретара за унутрашње послове. Нисмо наишли ни на један податак који би указао да је нека криминална група починила то убиство – рекао је сведок.
Адвокат Слободан Ружић, заступник ћерке и сина убијеног новинара, питао је сведока да ли је икада у служби неки начелник центра руководио тајном пратњом.
– Начелник центра може да се укључи, али није ми познато да је неки начелник водио такву меру – одговорио је сведок.
Подсећамо, Стеван Никчевић, заменик оптуженог Милана Радоњића рекао је на прошлом суђењу да је Радоњић руководио тајном пратњом Ћурувије и наредио обуставу непосредно пре злочина, указујући да се никада није догодило да тај посао ради начелник.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.