Вести
07. 12. 2015.
Од сажаљења до суперхероја
Дводневна међународна конференција о инклузији особа са инвалидитетом одржана је током викенда у Београду, у организацији СЕЕМО из Беча, СЕЦПРО, такође, International Academy из Беча, Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић' из Новог Сада, Central European Initiative из Трста и других.
Стручњаци из разних области на панелима предочавали су важна питања којих би јавност требало да буде свеснија. Фокус панела био је на моћи медија у креирању праведнијег друштва.
- Идеја скупа је да се озбиљније позабавимо темом извештавања медија о особама са инвалидитетом (ОСИ) не само у Србији већ и у региону, а све са циљем да се сваке године састајемо у другом граду Европе и да покушамо да мотивишемо новинаре да свакодневно извештавају о потребама особа са инвалидитетом како би њихов живот био олакшан. Ово је и мала критика медија за непрофесионално извештавање о ОСИ. То је проблем комплетног друштва и система, не само у Србији - истакао је Оливер Вујовић, генерални секретар СЕЕМО и додао да бројне институције на које се ОСИ ослањају свакодневно, додатно компликују процедуре због којих ОСИ изгледају неспособни, а многи од њих би могли савршено самосталнодафункционишу.
Албин Селими из Приштине истакао је да је репортажа о дечаку новинару коју је приказао на исправан начин извештава о особама са инвалидитетом - стављајући у први ред његова достигнућа, квалитете и способности, уместо да га представља као објекат хуманости и милости.
- Упркос великом медијском тржишту ОСИ су заборављени и запостављени, а да би се ово променило потребно је више специфичног обучавања и тренирања новинара како би умели на прави начин да извештавају позицијама ОСИ - напоменуо је Селими.
Сви панелисти сагласили су се да медији имају сензационалистички приступ извештавању о ОСИ будући да се особе са потешкоћама представљају у сажаљивом тону, као они који пасивно седе и чекају туђу акцију, или се пак свако њихово постигнуће представља као равно чуду и од тога прави медијска сензација.
- Бројни проблеми ОСИ никада нису ни доспели у јавност, као између осталих, сексуалност особа са потешкоћама. То се нико и не усуђује да помене - истакао је Драгиша Сикимић, уредник портала Моја Херцеговина и додао да као начин премошћивања овог јаза између медија и ОСИ види сарадњу са најатрактивнијим њуз порталима (уместо на специјализованим медијима) како би дешавања ОСИ била неизбежно видљива свим читаоцима.
Неки од закључака саговорника су и да је неопходна блискија сарадња бројних (око 500) удружења ОСИ како би се постигла видљивост, али и довољан притисак на доносиоце одлука. Такође, ОСИ нису особе „са посебним потребама“ - потребе су исте као и код особа без физичких или менталних потешкоћа, само се те потребе остварују на друге начине - али припадају корпусу основних људских права. Примедба већине учесника и присутних је да су разочарани необјашњиво малом заинтересованошћу медија за овај догађај.
Тихана Јањић, социолошкиња
Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић" из Новог Сада
-Осим велике стручности панелиста и оних из домена медија, као и социјалне заштите, поражава ме изузетно мали број слушалаца ове конференције, а поготово представника медија. Што се медија тиче, требало би почети од затеченог стања и тежити променама - од архитектонске неприступачности, неприступачности учила, комуникација и информација. Медији треба да понуде решењезадату ситуацију.
Јасмина Машановић, СОСО „Милан Петровић“ Нови Сад
Морам са разочарењем да приметим да у неком стручном и личном смислу, овакви догађаји нису донели много. Што не значи да не треба да постоје. Стиче се утисак да ми ОСИ причамо сами себи без присуства медија. Додала бих још да су ОСИ једна изузетно хетерогена категорија, а многи од њих нису видљиви. Многи од оних са којима ја радим не би могли да суделују овде. Они су укључени у бројне уметничке пројекте у школи у којој радим.
Хрвоје Антонио Беламарић Загреб, новинар
- Медијска слика ОСИ у Хрватској и Србији је готово идентична, с тиме што ја не бих могао да се сложим у потпуности са ићритиком медија знамо да медијима диктирају оглашивачи, политика и новци. Држави се не треба обраћати и молити већје натерати. Шта је држава? Држава је сустав који ја и ти плаћамо и тај сустав мора да делегира... ОСИ морају схватити да ако се не удруже, неће бити боље. Кроз овакве скупове провлачи се теза да су ОСИ мањина, а нису никаква мањина већвећина. Моратету рачунати и обитељ. ОСИ је неопходно образовање, како би се лакше запослиле.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.