Вести
03. 12. 2015.
Писмо новинара Андрејића министру полиције: Да л’ сам доајен или лажов
Предмет: Упркос наводном непостојању наређења – тражили су ми чланску карту СНС да прођем на полагање темељца за БГНВ, наводи новинар Данаса Божидар Андрејић у писму министру унутрашњих послова Небојши Стефановићу које преносимо у целини:
"Господине министре, др Стефановићу,
Моје искуство са покушајем да присуствујем полагању камена темељца за „Београд на води“ које су ми осујетили полицајци тражећи ми најпре чланску карту СНС, а кад сам се позвао на новинарску легитимацију, тражећи акредитацију, о чему сам тек кад се то десило, одлучио да напишем и текст, непрестано се званично доводи у питање. То ме од званичника уопште не чуди, али ме као новинара брине, а лично и понижава. Јер, на концу - из таквог официјелног односа произилази понижавајући закључак за мене – да нисам говорио истину, односно слагао јавност.
Подсећам, кад су непосредно после тога, госпођу Зорану Михајловић у „Кажипрсту“ ТВ Б92 питали да прокоментарише да ли је стварно за прилаз на полагање камена темељца за „Београд на води“ био дозвољен само онима који имају чланску карту СНС, а не и другима, па чак ни онима са новинарском легитимацијом, што - како је водитељка рекла, тврди не било ко већ (хвала!) један од доајена нашег новинарства, тј. ја, она је рекла да сматра да то „није истина“ . Другим речима, да ја лажем.
А кад је Вас 26. новембра у Скупштини посланик Ђуришић, како видим у штампи, питао „да ли је приступ одређеним деловима града приликом полагања камена темељца... био дозвољен само чалановима СНС“ Ви сте одговорили да „на основу извршених провера“ ... „дана 27. септембра 2015. године није издато усмено, односно писано наређење, којим би се од стране ангажованих полицијских службеника вршила селекција грађана приликом приступа месту полагања камена темељца за пројекат...“
Ако Вам је веровати, баш овакав Ваш одговор додатни је разлог да Вам се обратим. Јер, Ви бисте као министар и научни радник, одговор попут Вашег сигурно назвали „заменом теза“. Ја ћу, пак, да бих био јаснији и фолклорнији бити ближи оном председнику који је „бркао лончиће“, па ћу најпре рећи: Ђуришић Вас пита где су јабуке, а Ви му одговарате како се калеме крушке! Он пита да ли је брањен прилаз грађанима, а Ви кажете да није било наређења, као да у овој земљи не може нешто да се деси и без наређења или са „тајним“ наређењем. Е баш стога, понављам, ако заиста није било ни писменог ни усменог наређења, проблем је утолико већи – Ваши људи на терену су онда поступали самовољно, уколико ипак тај волунтаризам не дува са неке партијске стране.
Зато предлажем да испитате шта је радио онај саобраћајни полицајац на десном тротоару улице Светозара Радића (гледано према Карађорђевој) који је све пролазнике заустављао и упућивао ка полицијском шпалиру на другој страни улице. Испитајте то, кад већ мене нико ништа није питао, иако сам нпр. уз представку НУНС-а изразио спремност да одговорим ако ме неко нешто пита. Не, ви сте како кажу у НУНС-у њима одговорили да је “предмет” упућен Градском СУП-у.
Готово да унапред знам да од овог мог писма ништа неће бити, јер овде се показало да се официјелно више цени фамозни полиграф који је дигнут на ниво, попут у деведесетим оног “Теслиног оружја” или оног книнџинског воза који иде и пругом и друмом и шумом, а вози га лично херојски капетан Драган. Као што се на пиједестал честитог новинарства дижу, хм колеге, које можда могу да прођу полиграф, али не би ни најскромнији кодекс професионалног новинарства, а некмоли онај којег се ја држим од првих објављених редова, безмало од 1969. Има истине и ван и без тог сокоћала коме се све више и све више вас диви!
На крају, пошто овакво багателисање и игнорисање чињеница представља не само неодговорност, већ и безобразлук и ја ћу завршити у том тону. Обично слична писма, па и електронску пошту чак и разним досадним ПР-овима и акаунт менаџерима почињем са „Поштовани“ али сам то овога пута изоставио, а објашњење/извињење састоји се у следећем: разлог за то је мој мали инат и реванш због чињенице да ни Ви ни Ваша партијска другарица и министарска колегиница госпођа Михајловић у случају који се у основи тиче МЕНЕ ЛИЧНО, иако је добио јавни одјек, не показујете ни мимимум поштовања за чињеницу да иза мог фамозног случаја стоји уз новинарски углед и моја личност. И грађанска забезекнутост кад сам то доживео.
Јер, понављам („али, како у дебело ухо забости нежну реч“ – Мајаковски) у Сава Малу сам се био упутио као грађанин, ни у каквој колони, као знатижељник јер сам о плацу за БГНВ већ писао док је био празан, као што месецима упразно пишем о проблемима вода у Србијици. И тек кад сам заустављен и осетио се као поливен топлом водом, ма бићу искрен „попишан“ пред шпалиром, тек тад сам одлучио да то и напишем. Што је на мој предлог Данас и објавио уз извештај акредитованог извештача."
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.