Вести
03. 12. 2015.
Новинска платформа враћа новац незадовољним читаоцима
Платформи „блендл” приступили су и најпознатији амерички листови „Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост” и „Волстрит џорнал” (Видео-исечак „блендл”).
Мобилна апликација „блендл” (Blendle) још један је пример да све успешне пословне интернет идеје изгледају веома једноставно (као да су свакоме могле да падну на памет), а показује и да се у дигиталном бизнису не мора увек бити сасвим оригиналан.
„Блендл”, наиме, функционише по принципу микроплаћања, исто као дигиталне платформе за слушање музике (попут „спотифаја” или „ајтјунса”), само што није реч о музици него о новинским текстовима. Идеју за покретање апликације двојица Холанђана добила су седећи у кафани уз туру пића.
Уз постојеће моделе плаћања за читање новина, апликација „блендл” понудила је нови начин где су кориснику на једном месту доступни текстови из различитих издања и где плаћа мали новчани износ (од девет евроценти до два евра) за сваки чланак који жели да чита.
Цену одређују издавачи, а трећина иде у џеп оснивача апликације. Још једна посебност овог модела јесте могућност повраћаја новца уколико читалац није задовољан текстом. Да би биле избегнуте злоупотребе, повраћај је повезан са бројем плаћених чланака – што више корисник плати, има и више могућности да тражи да му се паре врате, али такав захтев мора и да образложи.
Како наводи један од оснивача Александар Клепинг, бивши новинар који је извештавао о дигиталним технологијама, за прву годину само у пет одсто плаћених текстова тражен је повраћај новца. То је углавном био случај са текстовима из трач магазина, који су оцењени као празни, док су најчитаније биле анализе, мишљења и интервјуи.
Апликација је после годину дана дошла до броја од 250.000 регистрованих корисника у Холандији, углавном млађих од 35 година и оних који раније нису плаћали за читање новина. На почетку је у њеној понуди било петнаестак холандских издавача, сада их у тој земљи и у Немачкој има више од стотину. Овој платформи приступили су и најпознатији амерички листови „Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост” и „Волстрит џорнал”.
Пад прихода од оглашивача, све чешћа употреба програма за блокаду реклама и велика конкуренција друштвених мрежа, довели су издаваче новина у незавидан финансијски положај, па је и овај својеврсни експеримент био прилика да виде колико могу да зараде од новог модела плаћања. Успеху ове апликације наруку је ишло и то што већина холандских новина нерадо нуди бесплатан приступ интернет садржајима, већ углавном то наплаћују.
Како новине да зараде од интернета
Да би зарадили од сајтова, поједини листови увели су месечну претплату, уз бесплатан први пасус текста („Фајненшел тајмс” и британски „Тајмс”). Код других се одређени број текстова месечно не наплаћује, а кад се та квота потроши, читаоци морају да плате претплату (то ради „Њујорк тајмс” од 2011). У интернет издању немачког „Билда” већина садржаја доступна је без накнаде, док читање текстова са ознаком „Билд плус” кошта пет евра месечно. У британском „Гардијану” сви текстови су бесплатни.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.