Вести
25. 11. 2015.
Едукација о медијима скроз запостављена
Док стручњаци сматрају да је медијска писменост кључна за живот у 21. веку, у току школске године ђаци у Нишу само 4 часа посвете тој теми.
Недовољна медијска писменост, упозоравају стручњаци, све више доводи до тога да се младима манипулише преко медија, јер они немају развијено критичко мишљење према медијским садржајима.
Да се овој значајној теми не посвећује довољно пажње показују и одговори ученика неколико средњих школа у Нишу.
Мислим да је једини предмет на ком се потенцира размишљање о медијској писмености филозофија - каже Никола, ученик 4. разреда Уметничке школе у Нишу.
Ученице Гимназије "Стеван Сремац" Гања и Марија кажу да су за термин "медијска писеност" чуле, али да се њихово познавање функционисања медија и информисања грађана ту завржава.
Да је реч о озбиљном проблему сматра и дугогодишњи новинар и асистент на Катедри за новинарство Филозофског факултета у Нишу Велибор Веља Петковић.
Он каже да је веома битно да пре свега млади науче како да “читају” вести, да би развијали критичко мишљење о свету у коме живе и да их не би лагали да живе у идеалном свету.
Да би могли да промене овај свет, морају да уоче шта је оно најлошије. Дакле, подразумева се да медијски писмени млади људи могу да препознају лажи у медијима којима смо непрекидно засипани, бомбардовани, и да, наравно, открију шта је то што треба учинити да овај свет буде по њиховој мери - каже Петковић.
Ипак, професор грађанског васпитања Иван Митић сматра да ситуација није безнадежна.
Сем кроз његов предмет, о медијској писмености, додаје, учи се и на часовима социолигије, као и кроз наставне јединице које нису директно упућене на медије.
Ученици су свесни да постоје медијиске манипулације, разноразни интереси који се преносе путем медија, али је проблем њихово конкретно препознавање. Они су свесни тога на неком апстрактном нивоу - сматра професор Митић.
Иначе, истраживање које је током прошле године спровела Медијска коалиција, коју чине највећа новинарска и медијска удружења, показује да средњошколци интернет и друштвене мреже користе више у односу на друге медије, те да могу препознати медијске манипулације на особама из њихове околине.
Ипак, исто истраживање показује да нису у стању да медијске манипулације увиде на себи, односно да нису спремни да то и признају - кажу у НУНС-у.
Неинформисани и ђаци и наставници
Посебан проблем са медијском писменошћу је и недовољна информисаност самих наставника који би ђацима требало да предају о томе.
Недовољно едукације за наставнике
Професорку Уметничке школе у Нишу Ивану Спасић начелно не брине мали број часова који је предвиђен за ту тему, већ што је и поред личног ангажовања њој било тешко да се сама додатно упозна са темом.
Ја сам лично учествовала на семинарима Независног удружења новинара Србије (НУНС).
Добила сам неке конкретне информације. Тема је била обрађена на адекватан начин. Али поред тога морам признати да нисам наишла на било који други семинар - каже Спасићева.
Како би се подигла свест грађана о значају медијске писмености Медијска коалиција је 2014. године покренула посебан сајт.
На њему грађани могу пронађи обиље информација, новинарских текстова, али и стручних анализа у вези са овом значајном темом.
Посебни делови сајта су посвећени ученицима и наставницима.
Овај медијски прилог направљен је у оквиру пројекта Независног удружења новинара Србије "Млади истражују јавни интерес" који подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.