Вести
19. 11. 2015.
Владимира Дорчова - Валтнерова: Мањинским медијима треба нова комуникациона стратегија
Од априла 2015. се наша комуникација са конзументима онлајн садржаја развија, јер добијамо нову циљну групу које није оријентисана према Словацима, већ према несловачким читаоцима, посетиоцима на сајту – уводимо превод наших појединих вести на српски језик, каже за Комшијске новости одговорна уредница недељника “Хлас људу” Владимира Дорчова - Валтнерова.
Недавно је у Београду одржана Конференција посвећена локалним и мањинским медијима под називом “Развој медијских брендова – да ли смо спремни на промене?”. Циљ конференције је био да се унапреди разумевање за потребу и нужност развијања нових комуникационих стратегија мањинских и локалних медија према заједницама са којима комуницирају, новој читалачкој публици и већинском народу и другим мањинским заједницама. Из перспективе недељника “Хлас људу” чија сте одговорна уредница, да ли смо заиста спремни за промене као друштво и као медији и у чему би се те промене огледале?
- Спремност на промене јесте променљива и релативна категорија. Ако кажемо да већина се плаши промена, односно није спремна на промене, то не значи да она мањина која има визију и која верује у промене и управљање променама није довољна за покретање лавине зване (дигитална) трансформација. У сваком историјском раздобљу у свакој области живота људи су тешко прихватали промене, јер то значи напуштање своје комфорне зоне. Тако је и данас. Али ја сам сигурна да смо као друштво и као медији спремни на промене.
Промене у медијској сфери о којима говоримо се тичу превасходно мењања начина функционисања савременог новинара који мора да буде мултитаскинг, морамо мењати бизнис моделе свог медија, њихову комуникациону стратегију у правцу конзумената садржаја тог медија, у правцу потенцијалних оглашивача, у правцу перцепције медија од стране државе.
О томе да новинари данашњице осим новинарског заната морају да савладају и друге вештине – од онлајн новинарства, управљањa модерном техником и технологијом до укључивања у друге тзв. неновинарске послове у оквиру редакције не треба пуно причати. О томе се зна. Треба освешћивати све чиниоце у медијском сектору да треба да научимо да прихватимо да нам је дигитално доба сервирало двосмерну комуникацију, односно да дигиталне платформе нуде и backfeed од наших читалаца не само у виду коментара, већ и у виду посећивања сајта, читања садржаја, њиховог енгагмента или посвећивања свог слободног времена сајту које значи верност и оданост. Наша мисија би требало да буде да повећамо свест о томе да и тзв. мањински медији (лично волим да кажем: медији на осталим језицима) морају да проналазе моделе за унапређивање свог маркетинга и адвертазинга – не да би зарадили, није то примарни циљ. Већ да би имали своја финансијска средства која би улагала у развој, модернизацију – технолошку, кадровску, и сл. Ако ће успети да и зараде, што да не? То је могуће ако ћемо мењати своје стратегије унутар медија. И према читаоцима, и према потенцијалним финансијерима кроз разна партнерства.
Поједине редакције мањинских медија у Србији су разумеле да досадашњи начин функционисања више није могућ и да и они морају да држе корак са другим медијима у земљи и свету, пре свега што се тиче процеса дигиталне трансформације. Где је “Хлас људу” стигао у тој намери и који су Вам даљи кораци?
- Хлас људу је увек држао у корак са временом, али у споријем темпу. Процес дигиталне трансформације у најширем смислу је у нашој редакцији отпочео пре пет година, када је регистровано онлајн издање, још 2003. наша установа је имала своју веб-страницу. Но рекла бих да од прошле, односно ове године трансформација добија на брзини, снази и важности. У октобру 2014. поред стандарног присуства на wебу кроз онлајн издање и присуства на друштвеним мрежама, Хлас људу добија своју андроид апликацију, односно нову дигиталну платформу. Од априла 2015. се наша комуникација са конзументима онлајн садржаја развија, јер добијамо нову циљну групу које није оријентисана према Словацима, већ према несловачким читаоцима, посетиоцима на сајту – уводимо превод наших појединих вести на српски језик. Од јесени ове године смо увели да сваки новинар који испрати неки догађај први извештај о догађају шаље на онлајн, а у новинама догради текст, да му тежину, неки нови квалитет. Или барем томе тежимо у овом тренутку и трудимо се да избегнемо канибализацију и принт издања и онлајн издања – да нам се не преклапају текстови, да нешто имамо само у штампаном издању, а нешто само на онлајн. Тешко је наћи меру, решење, добар рецепт. Али експериментујемо. Јер дигитална трансформација је један велики ескперимент који се састоји од мноштва мањих експеримента са којима „испитујемо“ шта посетиоци на сајту желе а шта не желе. Некад успемо, некад не. Али тек смо на почетку. За наредни период смо припремили конкретнију стратегију дигиталне трансформације, тако да се радујем будућем раду у Хлас људу, јер гледам на те промене као на велики изазов, а не као на препреку.
Када је реч о штампаном издању, каква је његова концепција и како успевате да задржите читалачку публику у ери фејсбука и онлајн издања, посебно мислим на млађе генерације?
- Концепција штампаног издања се корацима пужа прилагођава условима које нуди недељник у правом смислу речи, јер за сада спадамо међу тзв. новине које су према периодицитету излажења недељник, али садржај је ближи дневном листу. Као и код свих штампаних издања, и код нас је приметан тренд опадања тиража, читаности, али можда баш зато што су мањинске заједнице „затвореније“ спорије долазе до нас природне, али негативне последице у виду смањивања читалачке публике. Свесни смо да треба да придобијемо млађу читалачку публику, покушавамо то на тај начин да се трудимо да пишемо више о младим људима, али знамо и то да је млађа читалачка популација, али не само она, на интернету. То што гласно „признајемо“ да знамо да су наши читаоци и на дигиталним платформама, а многи само тамо, гледамо као на предност, јер онда прилагођавамо садржај једног медија и другог потребама тих циљних група које нас прате на интернету, и тим који нас читају на папиру. Закључак је тај да развијамо и штампано издање кроз модернију графичку обраду, повећање већих, односно „тежих“ текстова, и сл, а много снаге, идеја, креативности улажемо у развој наших дигиталних платформи.
Да ли је потребна сарадња мањинских медија и због чега?
- Наравно да је потребна и пожељна сарадња измешу мањинских медија и то кроз размену садржаја, искустава, дељења, односно укључивање у заједничке медијске подухвате, који нису типично новинарски, али служе за промоцију наших медија и наших култура – нпр. кроз заједничку манифестацију "Под крошњама на Штранду" коју већ 4 године организује медијска агенција Херор Медиа Понт и Центар за развој мањинских и локалних медија која повећава нашу видљивост у јавности и наш утицај у јавном дијалогу што води ка бољем позиционирању наших медија када се ради о тржишној утакмици у области маркетинга и адвертајзинга. Мислим да су резултати ове сарадње између медија који излазе на другим језицима видљиви, опипљиви, да смо направили добар продор у целокупном друштво. Да смо постали бренд. Иако се многима не свиђа тзв. брендирање медија или медијских производа, ако желимо да опстанемо и да се развијамо, морамо да прихватимо услове које нуди целокупна светска медијска индустрија.
| ВЛАДИМИРА ДОРЧОВА ВАЛТНЕРОВА (1981) Од септембра 2013. је одговорна уредница недељника на словачком језику „Хлас људу“ и његовог онлине издања. У редакцији „Хлас људу“ је запослена од марта 2013. године, најпре као уредница – новинарка. Од јануара 2009. до фебруара 2013. била је координаторка Одбора за информисање Националног савета словачке националне мањине. У периоду од 2005 – 2008 радила је као новинарка, уредница и водитељка у словачкој редакцији ТВ Војводина. Од октобра 2008. до априла 2013, била је председница Асоцијације словачких новинара. Од 1995. – 2000. и 2010. – 2012. била је чланица редакције омладинског часописа „Взлет“. Добитница је Годишње награде часописа „Взлет“ за 2002. годину и награде „Владимир Дорча“ за 2013. годину коју додељује Асоцијација словачких новинара. Од октобра 2015. сарадјује са Центром за развој мањинских и локалних медија. Контакт: dorcova@hl.rs |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.