Вести
16. 11. 2015.
Медији нису спремни да прихвате нове моделе оглашавања
Медијска индустрија је у кризи.
С једне стране промовишемо трендове, а с друге све је мање оних који те трендове могу испратити. Модел који је у медијској индустрији био присутан 300 година, и углавном био ослоњен на оглашавање, полако умире.
O томе са каквим се проблемима оглашивачи данас суочавају и каква је ситуација на медијском тржишту, специјално за Данас говори Валерија Преволшек, директорка СЕМПЛ, највеће конференције медијских трендова у региону.
Колико се данас улаже у оглашавање и која држава инвестира највише?
- Разлике нарочито долазе до изражаја кад је реч о стратегијама оглашивача. Једни се фокусирају на одређена тржишта, други суочени са недостатком новца одустају од оглашавања, трећи опет у кризи виде прилику да направе предност у односу на конкуренцију. Али, државе у региону разликују се не само по величини, већ и по структури медијске сцене, тако да једноставно упоређивање бројева не би дало реалну слику.
Како ефикасније управљати буџетима, посебно у време кризе?
- То зависи од бренда и стратегије која стоји иза бренда. Нема универзалног решења, али једно је извесно: ако желимо да бренд расте, или да бар одржава одређени ниво, потребно је константно улагати у оглашавање. Још је боље ако се то ради на иновативан, креативан начин. Одабир медија, наравно, не може да буде исти 10 година, утолико пре што се укус потрошача, као конзумената медијских садржаја, брзо мења.
Криза није заобишла ни медије, који суочени са високим провизијама бележе минусе и тешко проналазе моделе пословања... Какав је допринос СЕМПЛ „спасавању“ медијске индустрије?
- Само је делимично тачна констатација да су сви медији у кризи, односно у минусу. Подсетићу да дигитални медији бележе раст, радио такође, а и телевизије су стабилизовале своје пословање. Чак и у неким штампаним медијима можемо видети стабилизацију прихода од оглашавања. СЕМПЛ и даље тражи одговоре на питања у вези са новим пословним моделима које, нажалост, медији не прихватају довољно брзо. Примера ради, пре две године, и још једном прошле године, представили смо моделе РТБ (рил тајм бајдинг) и програмског закупа, које већина медијских кућа на нашим просторима не жели да усвоји. Тиме буквално поклањају новац Гуглу, Јутјубу и страним медијским кућама, које људи из регије прате. Према нашој процени преко дигиталног закупа из држава овог региона „одлива“ се око 30 милиона евра.
Страни клијенти траже систем закупа и цене које важе на сличним тржиштима. Ако локални медији не желе, или не могу да понуде адекватне цене, клијенти траже друга решења. Да се разумемо, код медија, па и неких оглашивача, видим неспремност за усвајање нових модела који су се у Европи већ показали као адекватни. У том контексту посматрано, чињеницу да су државе ове регије, па чак и регион као целина, мале, требало би да почнемо да посматрамо као предност. Цитираћу Макса Мекоена, иначе једног од учесника овогодишње конференције, који каже: „Промене су сигурне, напредак није!“ Дакле, нема сумње да ће се ствари и код нас брзо мењати, а стратегија којом ћемо пратити промене одлучиће о добитку или губитку.
Проверени рецепт
Колико је добра медијска стратегија важна за развој бренда?
- Замислите супер идеју, одличан бренд, који се преко погрешних комуникацијских канала нуди погрешној циљној групи. Да ли ће бити успешан? Сумњам. Добра комуникација бренда са потрошачима од пресудног је значаја за успех. Лес Бинет, стручњак за ефективност у оглашавању у британској агенцији Adam&Eve DDB, кога ћемо такође имати прилику да слушамо на овогодишњем СЕМПЛ-у, сматра да је буџет важнији од идеје. Замислите колико комуникацијских канала сада имамо на располагању. Колико различитих потрошача до којих желимо да допремо. И колико конкурентских брендова који као и ми желе да буду најуспешнији. Мислим да је проверени рецепт за успех улагање у добру идеју и још бољу стратегију.
Да ли је, можда, тренутак да се организује нека ванредна конференција која би била посвећена искључиво решавању кризе у медијској индустрији?
- Тржиште се не може мењати директивом, већ се понаша у складу са понудом и потражњом. Али, упркос томе што медијска тржишта у регији више зависе од опште економске ситуације и што их, углавном, дефинише политика, мислим да не треба одустати од усвајања нових знања. То је прави начин да се људи из струке образују и да се мотивишу да стварају нове идеје. Говорити о томе шта све није у реду се обично дешава на ванредним, кризним конференцијама, оним које су усмерене на прошлост. Ми треба да се бавимо оним што нас очекује у будућности.
Ове године апелујете да будемо пробуђени и знатижељни. На шта конкретно мислите?
- На то да треба да ходамо кроз свет и бизнис отворених очију. Знатижеља је та која генерише знање и информације, знање и информације генеришу идеје, идеје бизнис, бизнис новац и тако даље. Потребно је сазнати што више, јер је то једини начин да се генеришу нове идеје и нови пословни модели. Из канцеларијског стола неће се пуно променити. Нико од нас није толико „добар“ да нема шта више да научи.
Саставни део конференције је и СЕМПЛЕР такмичење за најбоље медијске стратегије. Које одлике треба да има успешна медијска стратегија, она која би заслужила СЕМ-ПЛЕР награду?
- Треба да буде иновативна у наговарању циљне групе. Дакле, да јој се приближи на прави начин и да буде ефикасна по свим медијским параметрима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.