Вести
16. 11. 2015.
Професор Звонко Гобељић, коаутор књиге „Финансијски менаџмент у култури и медијима“ поручује медијским посленицима у Србији
Ослободите се зависног положаја
Професор доктор Звонко Гобељић са колегама Предрагом Капором и Милицом Нестровић, уочи недавног Међународног сајма књига објавио је књигу „Финансијски менаџмент у култури и медијима“.
У формату уџбеника она је намењена студентима који изућавају медије, комуникологију са акцентом на пословање ових субјеката, али и свим осталим читаоцима.
Иако је реч о академски обрађеној тематици, књига је написана разумљивим стилом и представља својеврстан увод у финансијски менаџмент уопште.
Професора Гобељића питамо како оцењује тренутну ситуацију у погледу пословног амбијента за медије у Србији и добијамо занимљиве одговоре.
Како оцењујете положај медија у контексту економских прилика у Србији, колико је тај положај детерминисан посебностима овдашњег привредног оквира, а колико га диктирају глобални трендови?
- Медији су, као средства јавног обавештавања, који преносе обликоване информације, идеје, мишљења и друге садржаје намењене неодређеном броју корисника, често у зависном положају у односу на креаторе економске политике у Србији.
Имајући у виду значај информације, као четвртог фактора производње у економији, са једне стране, и узимајући у обзир ниво (не)транспарентности извештавања и обликовања информација доступних јавности, са друге, евидентан је утицај економских и политичких фактора на медије.
С обзиром на то да је један од извора фмансирања медија буџет државе, нормално је да ће се, на пример, ефекат мера смањења јавне потрошње рефлектовати на медије.
Ван националних граница треба сагледати примере најбољих и учити од њих, али то не значи да је страни модел пословања у области медија применљив у целости у Србији, управо због различитих чињеница које карактеришу једну надоналну економију.
Код медијских институција постоји мноштво проблема који су финансијске природе, али и који у многоме зависе од људског фактора, односно од креатора економске политике, па је адекватна расподела прилива новчаних средстава од великог значаја.
Да ли медији, који свој пословни модел базирају на традиционалним платформама (штампа, радио, ТВ) треба да теже конвергенцији тих платформи са новом - дигиталном?
- Процес њиховог прожимања је неминовност и он се увелико одвија.
Турбулентно окружење и свет пун промена и иновација доводе до застаревања једном стечених знања, и то великом брзином.
Из тог разлога, каже се да онај ко има праву информацију, поседује моћ.
Такође, способност прилагођавања игра кључну улогу у опстајању у тржишној утакмици.
За јавност је битно да располаже адекватним информацијама благовремено, што пре, па би у циљу постизања тога била нужна хармонизација традиционалних са новом првенствено дигиталном платформом.
Наравно, нужност и обавеза креатора у области медија јесте да очувају традиционалне медије као необновљив оригинални ресурс сачињен од мноштва вредности наслеђених из прошлости, што не искључује одређени степен конвергенције са савременим начином дефинисања пословног модела медија.
Сведоци смо преплављивања наше свакодневице различитим медијским садржајем, од чега је већи део истог доступан бесплатно и без ограничења. Како у таквом окружењу медији могу да заснују економски одржив модел пословања, да генеришу приходе?
- Могуће је, уколико се располаже способношћу прилагођавања новонасталим променама у окружењу и адекватним, благовременим, истинитим информацијама.
Иновацијом процеса пласирања медијских садржаја, са постојећим инпутима, и иновацијом производа, односно иновацијом медијских садржаја и крајњих обликованих информација, могућеје креирати економски одржив модел пословања медија.
Један начин иновације јесте и поменути већи степен конвергенције традиционалне платформе пословања медија са савременим начином дефинисања пословног модела.
Неопходно је да медији прошире свој дијапазон различитих квалитетних садржаја, а да неутралишу савремени модел пословања од непродуктивних сегмената и од трке за квантитетом.
Да ли је медијски бизнис, суочен са вишегодишњом економском кризом, каков националним, тако и у глобалним оквирима, као и са изазовима из дигиталне сфере, предодређен на изумирање (у форми какву познајемо), или је довољно жилав да се прилагоди, трансформише?
- Медијски бизнис је суочен са светском финансијском кризом, али никако није предодређен на изумирање.
Напротив, област медија је у данашње време, сваке године богатија за одређени број младих људи, који се школују за будуће новинаре, менаџере у култури и медијима, културологе, менаџере за односе са јавношћу, односно за стручњаке који желе да допринесу медијском и културном сегменту живота савременог друштва.
Они су жељни додатног знања, а са друге стране обилују мноштвом идеја које се и те како могу искористити приликом дефинисања стратешке опције прилагођавања и развоја, који су будућа покретачка снага развоја медијскогбизниса..
Може ли бављење медијском продукцијом и пласманом на малим тржиштима какво је српско, ипак у перспективи бити засновано као одржив пословни модел који доноси профит?
- Управо одговор на ово питање може бити закључак свега до сада реченог.
Наиме, мало тржиште Србије, како кажете, има велике и неограничене потребе, или тачније речено, стално иновиране потребе друштва.
Медијска продукција и пласман различитих садржаја имају перспективу.
Неопходно је креирати квалитетну основу за адекватно обликовање прибављених информација, њихово пласирање јавности и то уз поштовање слободе извештавања, уз смањену зависност од спољних фактора.
У било ком сегменту привреде, ако бисмо анализирали статистичке податке, увидели би брзо да имамо све већи број нечега (зависи о ком сегменту привреде је реч), односно да се радило у претходном периоду на квантитету, а не тако значајно и на квалитету.
Чврст темељ одрживог рентабилног пословног модела медија, односно пословног модела који остварује профит, може бити само уз изграђену квалитативну основу медијских пројекција и знатно повећану одговорност свих учесника.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.