Вести

13. 11. 2015.

Извор: cenzolovka.rs, fairpress.eu

MEDIA DAILY: Турска одбија критике ЕУ-а због непоштовања правне државе и медијске слободе; У топ 10 емисија седам ХРТ-ових, РТЛ гледанији од ХТВ-а 1

Турска је одбила “неоправдане” критике које јој је у уторак упутила Еуропска унија у вези с поштовањем правне државе и медијских слобода.

У емисији Отворено на ХРТ– јучер су расправљали новинари и политички аналитичари Јасмина Поповић, Вишња Старешина, Милан Ивкошић и Томислав Клаушки. Програм Нове ТВ и даље је најгледанији у Хрватској и у листопаду је имао 23,39 посто гледаности, а РТЛ са 17,62 посто надмашио ХТВ 1 који има 14,11 посто гледаности, подаци су посљедње мјесечне анализе гледаности телевизијских програма објављене на страницама Агенције за електроничке медије (АЕМ). Коментари словенских медија о наводној  “дволичности” еуропске избјегличке политике, због које ће Словенија као мала држава морати самостално подузети одлучне мјере заштите сцхенгенске границе, све су драматичнији, као и анализе по којима због избјеглица опет може експлодирати “балканска бачва барута”.

Турска одбија критике ЕУ-а због непоштовања правне државе и медијске слободе

Чланак пренесен с Hine

Турска је одбила “неоправдане” критике које јој је у уторак упутила Еуропска унија у вези с поштовањем правне државе и медијских слобода. Критике, изнесене у годишњем извјешћу о стању турске кандидатуре за чланство у ЕУ-у, “неоправдане су, па и претјеране”, реагирало је у приопћењу турско министарство еуропских послова, оцијенивши усто “неприхватљивим” коментаре о овластима којима располаже исламско-конзервативни предсједник Recep Tayyip Erdogan.

ЕУ је у уторак упозорио на “кретања која су негативна” за турску правну државу и на “озбиљно назадовање” у подручју слободе говора, док је ЕУ усред преговора с Анкаром о побољшању сурадње о миграцијској кризи.

“Након вишегодишњег напретка на подручју медијских слобода, у посљедње двије године примјетно је озбиљно назадовање”, пожалила се бруxеллеска извршна власт, похваливши, с друге стране, турске напоре у прихваћању 2 милијуна сиријских и ирачких избјеглица.

Турско министарство је истакнуло да је исламско-конзервативна влада, која већ 12 година води земљу, тијеком година потакнула неколико реформи не би ли ојачала “неовисну и објективну” правосудну власт и опћенито слободу говора. Министарство је у приопћењу истакнуло да прима на знање “оправдане и разумне критике” изнесене у извјешћу ЕК-а.

 

Аналитичари и новинари одговорили коме је ближи МОСТ – СДП-у или ХДЗ-у

Чланак пренесен с портала index​.hr

У емисији Отворено на ХРТ– јучер су расправљали новинари и политички аналитичари Јасмина Поповић, Вишња Старешина, Милан Ивкошић и Томислав Клаушки. Тема о којој се највише говорило јест коме је МОСТ ближи – ХДЗ-у или СДП-у. Клаушки је подсјетио на главно обећање СДП-а, а то је да нема повратка на старо. Коалиција с МОСТ-ом спријечила би повратак ХДЗ-а на власти, но МОСТ би коалицијом с СДП-ом погазио једну од својих тврдњи, сматра Клаушки.

“Према програму који је МОСТ предложио и који су неки аналитичари прогласили најдеснијим, Божо Петров би био човјек окренут леђима са шкарама у руци на плакатима СДП-а. Ако је Милановић градио цијелу своју кампању на резовима, онда не смије ићи на резове”, пгодине подсјетио је Клаушки. Наиме, СДП је прије 4 обећао ствар које није испунио, а које се сада налази у програму МОСТ-а. “Ако ХДЗ и СДП не желе ићи с МОСТ-ом онда ће можда ићи заједно”, додао је Клаушки.

Милан Ивкошић сматра како је и СДП-у и ХДЗ-у је потребан психијатар. “Ако имам добру предоџбу о ономе што психијатар ради, ја би радије да психијатар у Владу донесе охрабрење, било којој странци с којом МОСТ буде коалирао”, рекао је Ивкошић и додао да је будућој Влади потребна храброст у односу с банкама, ЕУ и изјегличкој кризи. Рекао је како би нам требао “нетко попут Орбана” те да је он гласао за ХДЗ и да је МОСТ гласаче одузео управо тој странци.

Према овом што смо досад видјели, сматра Јасмина Поповић, превладава страх МОСТ-оваца. Боје се да ће разочарати родбину, своје бираче и свима којима су обећали да неће ићи нити с једнима нити с другима. Такођер је мишљења како је МОСТ хетероген и тешко постиже договор и да још увијек виђамо хетерогене одлуке.

“Из МОСТ-а се морају издвојити они који не жели ићи нити с једном опцијом и они који желе узети мјесто у Влади и сносити одговорност. МОСТ може рећи, ми желимо СДП без Милановића или ХДЗ без Карамарка, нађите новог мандатара”, рекла је Поповић. Вишња Старешина увјерена је како МОСТ има велике шансе и одговорну позицију те да је стога коректно дати им неколико дана да се организирају и одлуче како даље.

“Мислим да је МОСТ, ако нађе унутарњу снагу и одговорност, тај језичац који може имати снагу за промјену”,рекла је Старешина те додала како ону ту опцију види само у једној странци, односно да се ради о коалицији МОСТ-а и ХДЗ-а. Казала је и како се нада да ће Влада бити састављена на начелима која је рекла, “или неће бити састављена уопће”.

Старешина је такођер МОСТ-ово инзистирање да не иде ни с Карамарком ни с Милановићем “чиста уцјена”, на што је Клаушки нагласио како је то њихово право. Јасмина Поповић споменула је како би разноликости унутар МОСТ-а могле ствараи проблеме. Како каже, Ловриновић заступа један програм, док други дио странке заговара најдеснији господарски програм. Сматра и како СДП бирачима може поручити да морају провести те резове и реформе, како би могли провести неке од социјалдемократских програма.

“Сигурно да би ХДЗ и СДП учинили све да кривицу за нове изборе пренесу на МОСТ јер се ни с ким нису могли договорити”, рекла је Поповић док је Клаушки закључио како “ХДЗ треба цијели МОСТ, док СДП-и цијели МОСТ не треба.”

 

У топ 10 емисија седам ХРТ-ових, РТЛ гледанији од ХТВ-а 1

Чланак пренесен с Hine

Програм Нове ТВ и даље је најгледанији у Хрватској и у листопаду је имао 23,39 посто гледаности, а РТЛ са 17,62 посто надмашио ХТВ 1 који има 14,11 посто гледаности, подаци су посљедње мјесечне анализе гледаности телевизијских програма објављене на страницама Агенције за електроничке медије (АЕМ).

Према истраживању АГБ Ниелсена најгледанија емисија у листопаду у циљној скупини популације старије од четири године био је Дневник Нове ТВ с 18,87 посто, а слиједи пријенос ногометне утакмице Малте и Хрватске на ХТВ 2 с 18,31 посто АМР-а (авераге минуте ратинг) којим се  означава просјечан број или постотак појединаца одређене циљне скупине који су гледали одређени канал или емисију.

У топ десет најгледанијих емисија, према анализи АГБ Ниелсена, чак седам их је с ХТВ 1 и ХТВ 2,  три је из програма Нове ТВ, а РТЛ у листопаду није имао нити једну емисију у топ десет најгледанијих у тој циљној скупини. Према истраживању, наставља се тренд пада гледаности главног програма Хрватске телевизије. ХТВ 1 је у листопаду имао 14,11 посто гледаности, а према посљедњим подацима на страницама Агенције за електроничке медије објављенима у српњу ХТВ 1 је у липњу имао 15,15 посто гледаности. Према ранијим подацима АЕМ-а,  ХТВ 1 је у свибњу имао 15,3 посто, а у травњу 16,16 посто гледаности. Гледаност ХТВ 2 у листопаду износила је 7,78 посто, а гледаност ХТВ 3 и ХТВ 4 усталила се на мање од два, односно око три посто. Трећи програм ХТВ-а има 1,72 посто а четврти 3,08 посто СХР-а (схаре) којим се означава просјечан удио у гледаности појединог канала од одређене циљне скупине која у одређеном тренутку гледа телевизију.Према истраживању АГБ Ниелсена, у листопаду смо провели 5,5 посто више времена гледајући телевизијске програме него у истом раздобљу прошле године. Према подацима који су репрезентативни за комплетну популацију старију од четири године која живи у кућанству с исправним телевизором (4.090.004 становника), просјечан број минута гледања телевизијског програма по појединцу у листопаду је износио 267 минута, а у истом раздобљу прошле године 253 минуте.

 

ЕК: Без напретка у слободи изражавања

Чланак Б92 пренесен с портала uns​.org​.rs

У одељку Извештаја ЕК о напретку Србије који се бави слободом изражавања, истиче се да Србија није начинила напредак у претходној години. ЕК подвлачи да је у претходном периоду донет пакет медијских закона, али да и даље не постоје услови за пуну слободу изражавања. “Нови медијски закони морају да буду имплементирани. Потребно је још времена да се види хоће ли приватизација допринети већој транспарентности у власништву и финансирању медија”, наводи се.

Додаје се да су претње и насиље над новинарима и даље присутни, да су оптужнице и пресуде ретке, као и да новинари имају ниске плате и да су зато подложни политичким и економским притисцима и утицајима. У извештају се наводи и да нема напретка у решавању случајева обарања сајтова 2014. године.

“Нејасно власништво, нерегулисано финансирање, као и тајни и отворени политички и финансијски утицаји на медије, уз преусмеравање новца ‘подобним медијима’ из разних државних извора и даље остају карактеристике медијског окружења”, пише у извештају. Истиче се и да је било пријављених случајева одлагања регулисања пореских дугова за одређене медије.

“Најчешћи неформални вид притиска на уређивачку политику је кроз оглашавање. Финансирање медија из државних извора на свим нивоима је и даље проблем”, пише у извештају. ЕК зато тражи од Србије да у 2016. години створи окружење у коме је омогућена слобода изражавања без ометања, претњи, физичких напада и гоњења новинара. Такође, тражи се комплетирање процеса приватизације медија, јачање независности регулаторног тела за електронске медије и стварање адекватног модела финансирања за јавне сервисе, како би се обезбедила уредничка независност. Посебан део се односи на застрашивање новинара и истиче се да су претње и насиље над новинарима и даље разлог за бригу.

“Неке кривичне тужбе су поднете, али су пресуде ретке. Продужена полицијска заштита неких новинара, без опипљивог деловања да се отклоне разлози за овакве безбедносне мере, у пракси озбиљно нарушавају бављење њиховом професијом”, наводи се. У извештају се наводи да је комисија задужена за испитивање убистава новинара из 1999. и 2001. направила напредак који води ка хапшењима.

 

Словенски медији све драматичније упозоравају на избјегличку кризу у регији

Чланак пренесен с Hine

Коментари словенских медија о наводној  “дволичности” еуропске избјегличке политике, због које ће Словенија као мала држава морати самостално подузети одлучне мјере заштите сцхенгенске границе, све су драматичнији, као и анализе по којима због избјеглица опет може експлодирати “балканска бачва барута”.

Њемачка и Аустрија су на својим јужним границама суспендирале сцхенгенски режим слободног пролаза, чиме се крше некадашњи табуи и Сцхенген ће на њиховим границама остати замрзнут најмање до вељаче идуће године, упозорава у уторак у коментару љубљанско “Дело”.

Уз то, тврди водећи словенски дневник, Њемачка и Шведска почеле су примати мање миграната па је очито да се политика добродошлице према њима закључује те да је досадашња политика према избјегличком валу заказала, због чега Еуропу, тврди лист, чекају “драматичне одлуке”.

“Иако су упозорења да ће се ЕУ распасти претјерана, Еуропа се налази пред драматичним одлукама. Од културе добродошлице на еуропском сјеверу у два мјесеца више није много остало. Сада ће услиједити утврђивање сцхенгенске тврђаве на југу, убрзано враћање миграната и лошији статус за избјеглице који ће остати у Еуропи”, пише лист.  Покушаје ЕУ-а да се стабилизира избјеглички вал “Дело” оцјењује неуспјехом у којему има доста “дволичности”, као и код Грчке и Турске које би валове избјеглица могле зауставити.

Словенски медији у задње вријеме, посебно након неких изјава њемачке канцеларке Ангеле Меркел,  у коментарима сугерирају да је Балкан угрожен избјегличким валом, али и наводним одмјеравањем снага Русије и САД-а у регији које је, како наводе, претвара у својеврсну еуропску “тампон зону”, уз упозорења како је ријеч о својеврсној потенцијалној темпираној бомби, односно повијесној балканској “бачви барута”. Тако мариборски лист “Вечер” у уторак у коментару наводи како је западни Балкан “меки трбух ЕУ-а, односно њена тампон-зона” што избјегличка криза само додатно потврђује. Државе на балканској рути, кад би имале зреле владе, требале би избјеглички вал рјешавати “логистичким и хуманитарним захватима” умјесто да отварају “Пандорину кутију десетљећима акумулираних регионалних антагонизама”, пише мариборски лист наводећи како су с распадом Југославије опет процвјетали  “предмодерни национализми економски слабо развијених нација”.

Регија тако постаје полигон за глобалне политичке актере, при чему САД присвајају патронат над Хрватском, а Русија над Србијом, а ривалство тих држава надилази пуки регионални оквир, наводи се у коментару листа у којем се наводи како је Русија заинтересирана за наоружавање Србије, док је САД ново оружје испоручио Хрватској, али и додаје да је словенска министрица обране Андреја Катич недавно казала како се ни у којем случају не ради о регионалној трци у наоружању.

На потенцијалну “утрку у наоружању” између Србије и Хрватске у слично интонираном тексту упозорава и Словенска телевизија на свом инфопорталу. У тексту се наводи да је њемачка канцеларка, када је у недавном говору пред члановима своје странке у Дармстадту казала да не жели нове напетости на Балкану које би се могле појавити и због избјегличке кризе, мислила на “бројне мање напетости између Србије, Хрватске и Словеније”.

За разлику од словенског премијера који се слаже с оцјеном Ангеле Меркел, актуални хрватски премијер Милановић одлучно је реагирао рекавши да на Балкану неће бити никаквих нових ратних суукоба “но управо је Хрватска под Милановићевим водством почела опсежно инвестирати у ново наоружање, што је изазвало реакције Србије”, наводи се у тексту портала Словенске телевизије.