Вести
13. 11. 2015.
Транспарентност Србија: У извештају ЕК поновљене опомене
Транспарентност Србија (део Transparency International) сматра да би за промену стања у Србији приоритет требало да буде решавање проблема на које је ЕК указала у овом извештају, а не пребројавање да ли има више „плусева“ или „минуса.
Европска комисија је у Извештају за 2015. оценила да је Србија начинила „одређени напредак“ („spme progress“), у борби против корупције. Међутим, када се сагледају појединости, може се видети да се у Извештају говори и о бројним слабостима, да се неке од њих помињу у извештајима из Брисела већ деценију, као и да неки од крупних проблема за борбу против корупције који тиште Србију нису ни поменути, услед непостојања европских правила.
На законодавном плану, ЕК види напредак у чињеници да је усвојен Закона о заштити узбуњивача, али без осврта на слабости појединих решења или на почетак примене. С друге стране, ЕК као проблем види то што још увек нису измењени Закон о Агенцији за борбу против корупције (ради јачања овлашћења овог органа), одредбе Кривичног законика о привредном криминалу и корупцији, Закон о финансирању политичких активности и што уопште није донет Закон о лобирању.
ЕК оцењује да „снажан политички подстицај (за борбу против корупције) тек треба да се преточи у одрживе резулате“, чиме се, у ствари, указује да их до сада није било довољно. Између осталог, у Извештају се констатује да се интерминистарска група за координацију борбе против корупције, на чијем челу је премијер, успостављења у 2014, састала само једном и стога није имала жељени ефекат.
Приметно је незадовољство ЕК резултатима у откривању и кажњавању корупције „на високом нивоу“, а могуће решење се види у снажнијем надзору, бољој сарадњи јачању капацитета и проактивности интерних контрола и истражних органа, као и у спровођењу финансијских истрага. ЕК је прошле године писала о проблему „цурења информација о истрагама“ и „кршењу претпоставке невиности“.
Истичемо да се критика ЕК сада чак појачава - указује се да случајеви „цурења“ нису испитани, али да су без реакције истражних органа остали и „бројни случајеви корупције високог профила, укључујући и оне који су представљени у медијима“.
Међу другим стварима које представљају или кршење већ постојећих прописа или лошу праксу, а који су се нашли у извештају могу се издвојити „недовољно често“ поступање Владе по препорукама свог антикоурпцијског Савета, непоступање по одлукама Повереника за информације. С друге стране, ЕК је Влади, по оцени наше организације очигледно „прогледала кроз прсте“ у погледу (не)испуњавања обавеза из антикорупцијске стратегије – указује се да је „неколико мера одложено“, док у стварности већина активности није била спроведена у задатим роковима или на одговарајући начин.
ЕК је затражила „већу одговорност и транспарентност у управљању јавним предузећима“, као и потребу за раним откривањем неправилности у јавно-приватним партнерствима, управљању државним фирмама, јавним набавкама и приватизацији. Међутим, ван фокуса извештаја по оцени ТС остале су поједине проблематичне тачке у вези са овим питањима. То су, између осталог, заобилажење правила о надметању из домаћих закона коришћењем међународних споразума код пројеката велике вредности, потпуна тајност или одложено објављивање уговора и наставак политичке контроле у јавним предузећима и поред законских обавеза о спровођењу конкурса.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.