Вести
13. 11. 2015.
Свечано прослављамо дан нашег листа
„Дневник” 73 године са читаоцима
Данас ће лист „Дневник” обележити 73. годишњицу постојања, доделом годишњих новинарских награда и јубиларних признања запосленима за вишегодишњу верност.
Овогодишњи „Дневникови" лауреати су Радмила Лотина, којој ће бити уручена прва новинарска награда, другу равноправно деле Милорад Митровић и Љубинка Малешевић, трећа је припала Владимиру Ђуричићу, док је награда за најбољг хонорарца отишла у руке Сандри Иршевић.
И ове наше 73 године обележићемо са читаоцима, које сваког јутра на киосцима дочекује нови број „Дневника”, али и поносно што смо били и остали једини дневни лист на српском језику у Војводини.
Пре 73 године, 15. новембра 1942. године, у јеку великих страдања у Војводини и самом Новом Саду, у бази испод новосадских улица светло дана угледао је први број „Слободне Војводине”, претече нашег листа.
Једини, а уједно и најстарији дневни лист на српском језику, данашњи назив „Дневник” добио је 1. јануара 1953. године, јер су читаоци тако одлучили.
Од тог дана „Дневник” се, као и данас, штампа ћирилицом и с плавим заглављем, а пред читаоце изашао је 24.690 пута.
Припреме за покретање „Слободне Војводине” почеле су у време када је Војводина окупирана, потлачена и подељена.
Идеја је потекла од њеног првог главног уредника Светозара Марковића Тозе, чија бронзана биста и данас на уласку у зграду “Дневника” подсећа на традицију коју су све потоње генерације, као и ове данас, наставиле.
Први број „Слободне Војводине” штампан је у партизанској бази као орган Јединственог народноослободилачког фронта Војводине и имао је црвено заглавље и две странице. Као плакат.
Толико је ондашњи гештетнер могао да одштампа.
Ни поратне године, као ни оне ратне у којима су први главни уредник и његови саборци главом платили покретање првог војвођанског листа, нису олакшале живот људи.
У потоњим временима када се хартија набављала на кашичице и плански делила, претила је опасност да се лист угаси.
Редакција се повијала, савијала и довијала.
Драстично је смањен тираж, али је лист наставио свакодневно да излази.
Одржао се неко време као недељеник, излазио је једном недељно на четири стране.
Преживео је и то и поново се вратио свакодневици и читаоцима којих је било у све већем броју.
Због тога су управо они - читаоци и позвани да буду „кумови” свом листу.
Они су одлучили да од 1. јануара 1953. године добије данашњи назив „Дневник” и штампа се с плавим заглављем.
Како су се мењала времена тако су се мењали и „Дневникови” титулари, али је све време наш лист пред читаоце излазио с актуелним вестима, занимљивим рубрикама, сервисним информацијама...
И данас „Дневник” редовно и благовремено информише о свим збивањима у земљи и свету “бијући” равноправну битку с многобројним дневним новинама и медијима.
Завршавајући своју књигу „Историја Слободне Војводине” др Душан Попов, наш некадашњи угледни новинар и уредник, још пре неколико деценија написао је: „Дневник иде новим путем, одражавајући дух времена, али чува и партизанску традицију матичног имена, и то не само у свом заглављу већ и у свом унутрашњем бићу”.
Зато је и овај 73. рођендан прилика да се и подсетимо традиције, али и обавезе да идемо новим путем.
Шеснаест књижевника и петорица академика
O угледу листа „Дневник” свакако сведочи и чињеница да су у њему радили или још раде 16 књижевника, међу њима и петорица академика.
По седморици „Дневниковаца” назване су улице у Новом Саду, као и у другим градовима и насељима.
Многе награде носе имена „Дневникових” новинара који су се у протеклих седам деценија размилели по свим медијима и свуда, као и у матичној кући, оставили печат за сва времена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.