Вести
12. 11. 2015.
Рајфајзен банка негира да су објављени документи у Информеру њени
Рајфајзен банка негира да је извод банковног рачуна БИРН Србије који је објављен у Информеру у понедељак 9. новембра, аутентичан.
“Рајфајзен банка а.д. Београд вас обавештава да је са сигурношћу утврђено да информација о приливу на ваш рачун, која је објављена у дневном листу Информер није потекла из банке, као и да документ који је објављен, није документ из Рајфајзен банке а.д. Београд”.
Банка додаје и да “нема сазнања како је дневни лист Информер дошао у посед наведених информација”.
Уз фељтон под називом „ХИТ Европска комисија платила 86.870,12 е за пљување Вучића!“, Информер је као доказ своје тезе да БИРН добија новац страних влада ради изазивања хаоса у Србији, објавио и финансијску документацију са подацима о стању и промету на рачуну који БИРН Србија има у Рајфајзен банци.
Према ономе што пише у Информеру, ту документацију овај таблоид је добио у банци.
Како је противзаконито да банка објављује или доставља трећим лицима податаке о стању, промету и трансакцијама на рачуну клијента без његове сагласности, БИРН се обратио Рајфајзен банци са молбом да утврди да ли је тачно да је Информер те податке добио у банци и ко је за то одговоран.
Банка није доставила објашњење на основу чега се тачно базира закључак да није у питању аутентичан документ потекао из Рајфајзен банке. До краја радног времена, банка није одговорила ни на питања – да ли закључци истраге упућују да је документ објављен у Информеру фалсификат или је потекао из другог извора и ако јесте, ко још располаже свим објављеним подацима ако они не потичу из банке.
Иначе, доступност банкарске документације трећим лицима регулисана је Законом о банкама и Законом о кривичном поступку, каже адвокат Миодраг Вуковић, некадашњи помоћник начелника Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије. Она може бити доступна само надлежним државним органима – пореским и органима кривичног гоњења и то у складу са прописима и стого регулисаном процедуром о начину на који се до ње долази и како се њом располаже.
„Надлежни органи прикупљене банкарске податке могу, на пример, користити у кривичном поступку, али ако се не искористе, они се морају уништити“, каже Вуковић, који истиче да је легитимно да медији објаве документацију коју су добили неформалним каналима, али да у регуларном поступку њу није могуће добити.
“Сада када бисмо се ви или ја појавили у некој банци и затражили такве податке, само би нас изненађено погледали. Такође ни било ком новинару у редовној процедури не би ниједна банка одобрила достављање таквих података. То једноставно, није могуће, јер не постоји основ на који се можете позвати да бисте добили такав податак”, каже Вуковић.
У данашњем броју, Информер је објавио и банкарски извод о уплати Центру за истраживачко новинарство – ЦИНС-у, који такође, има рачун у Рајфајзен банци.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.