Вести
10. 11. 2015.
Критичкој штампи треба подршка, а не претње
Арне Санес Бјорнстад, амбасадор Норвешке у Београду, у интервјуу Куриру говори о односу две земље, унапређењу пословне климе, али и о стању на медијској сцени Србије.
Истиче да је критичкој штампи у Србији потребна подршка, а не делегитимизација и претње зато што обавља свој посао.
Претње медијима су недопустиве и имају право на заштиту. Потребна им је подршка, а не критиковање зато што обављају свој посао.
Како видите медијску сцену у Србији?
- Приметно је опадање разноврсности мишљења на српској медијској сцени, све је мање истраживачког новинарства, а популарне критичке ТВ емисије се гасе. Било која врста претњи медијима је недопустива и они имају право на заштиту. Критичкој штампи су потребне подршка и заштита, а не критиковање, делегитимизација и претње зато што обавља свој посао. Плурализам је неопходан за одрживу демократију. Медијска сцена Србије пролази кроз несрећне промене сличне оним у Норвешкој и другим земљама, као што су концентрација медијског власништва, смањени приходи од реклама, пораст таблоидизације...
Шта је оно што вас забрињава?
- То што овде као да има мање провера оваквог развоја ситуације него што бисмо очекивали од земље која тежи да буде чланица ЕУ. Сет медијских закона усвојених 2014. представља значајан корак у правом смеру, али и даље има много посла. Европски комесар Јоханес Хан недавно је рекао да мора да се ради на обезбеђивању независности институције Јавног сервиса и јачању регулаторних тела. Норвешка је подржавала и наставиће да подржава медијске реформе у Србији.
Како видите односе Норвешке и Србије? Изјављивали сте да наше две земље вежу сентиментални односи.
- Односи наше две земље данас су веома добри, чврсти и утемељни на партнерству. Норвешка подржава европски пут Србије још од демократских промена. У протеклих 15 година издвојили смо 250 милиона евра у донацијама. Мој циљ је да вредно радим на неговању тих пријатељских односа, као и на продубљивању политичких, културних и привредних веза.
Да ли је Србија стратешки партнер Норвешке у региону западног Балкана?
- Србија је и пријатељ и стратешки партнер Норвешке. Безбедност и стабилност на западном Балкану од кључног су значаја за целу Европу, а мудра и паметна власт у Србији показала је да имате улогу стабилизатора у региону.
Какви су услови за улагање у Србији и у којим областима је постигнут највећи напредак?
- Влада спроводи реформе које су значајне за пословање - увођење електронског система за подношење и плаћање ПДВ и доприноса за социјално осигурање, укидање накнаде за коришћење грађевинског земљишта, као и реформе у вези са грађевинским дозволама. Пословна клима се побољшала, као што је показао и извештај Светске банке за 2016, али препреке за инвеститоре и даље постоје.
Који су то конкретни проблеми?
- Разговори које сам водио са потенцијалним инвеститорима указују да многи оклевају због онога што виде као мутно пословно окружење. Најбољи начин да се ови страхови угасе јесте примена стандарда као у ЕУ - истих услова за све компаније, без непотребног уплитања државних и општинских органа или корпорација са доминантном позицијом на тржишту.
Да ли је улазак Србије у ЕУ, што је наш стратешки циљ, реалан?
- Апсолутно! Још од демократских промена 2000. године лидери Србије су одлучни кад су у питању европске интеграције. Пре прикључења, Србија треба да затвори 35 поглавља која покривају различите аспекте владиних и привредних активности, као и осетљиво питање Косова. То ће бити изазов. Уверен сам да ће до краја године Србија отворити прва поглавља, а за неколико година постати чланица ЕУ.
Импресиван учинак Србије
Како се Србија, из вашег угла, односи према мигрантској кризи?
- Начин на који се Србија бори са великим бројем избеглица који пролазе кроз земљу на свом путу ка северној и западној Европи импресионира многе на Западу, укључујући и Норвешку. Одговор српске владе, представника цивилног сектора и самих грађана на кризу биоје искрен, правовремен, ефикасан и, изнад свега, људски.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.