Вести
09. 11. 2015.
Колико конференција Speak up у Бриселу заиста доприноси медијским слободама у Србији?
Комесар за проширење Хан још једном је на конференцији Speak up истакао да је питање медијских слобода централно у процесу интеграције Србије у ЕУ.
Од неких учесника, међутим, чују се критике да притисци на власт нису ефикасни и да нема помака у борби за већу слободу изражавања и медија. Око 400 новинара, медијских аналитичара, стручњака, представника цивилног друштва и доносилаца одлука из земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, стручњака међународних, регионалних и државних организација, имали су прилику да протекле недеље у Бриселу размене искуства на трећој конференцији „ Speak up” о слободи изражавања и медија на западном Балкану и у Турској.
На три панела, у организацији Директората за суседску политику и преговоре о придруживању Европске комисије, указано је на бројне проблеме:
— небезбедно окружење за новинаре,
— нестајање истраживачког новинарства,
— политичке и економске притиске на новинаре и уреднике који за резултат имају недостатак објективног извештавања,
— нетранспарентну власничку структуру и концентрисање моћи у медијима,
— недостатак независности судства у процесуирању напада на новинаре.
Комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан поручио је, отварајући скуп, да је слобода медија централно питање процеса интеграција у ЕУ, да се о томе не може преговарати, као и да владе морају гарантовати безбедно окружење у којем се могу изражавати различита мишљења и у којем сви грађани имају приступ објективним информацијама заснованим на чињеницама.
Представници медија из земаља региона истакли су да је потребан снажан регулациони оквир како би се превазишли дугогодишњи проблем у овој области.
Од неких учесника ове конференције могле су се чути и критике да она није донела помаке у борби за већу слободу изражавања и медија, као и да притисци на власти у земљама региона у циљу јачања независности медија нису довољно ефикасни.
Уредник Јужних вести Предраг Благојевић оценио је за Цензоловку да су се и на претходне две конференције „Speak up“ чуле исте жалбе медијских радника против цензуре, а да је стање у медијима у земљи све горе, као и да Европска комисија не показује довољну критичност према раду српске владе.
„Често се овакви догађаји своде на то да се једни другима жалимо, а на крају не знамо шта је закључак, односно како нам конференција помаже. Мој утисак је да извештај ЕУ о напретку није довољно критичан према властима и не одсликава право стање у медијима. Из угла новинара, волео бих да закључци са конференције у већој мери утичу на рад наше владе. Она и даље не показује жељу да нешто мења, стање је све горе и све је већа цензура”, рекао је Благојевић.
Он је оценио да су препоруке комесара Хана добре, али да у пракси Србија стоји све лошије у погледу стања у медијима, и упозорио да је индекс одрживости медија за 2015. у земљи мањи него пре 2000. године, када је стање било најлошије.
Динко Грухоњић из Независног друштва новинара Војводине оценио је да је утисак да је прошла конференција, одржана пре две године, била ефикаснија, јер је била посвећена формулисању медијске стратегије за период од 2014. до 2020, па је имала стратешки значај не само за регион већ и за саму Европску унију.
„Можда би требало размишљати, за будуће конференције, о томе да један дан није довољан да се разговара о проблемима у региону, или би требало размотрити могућност да се скуп одржи у некој од земаља западног Балкана, јер би био упечатљивији, убедљивији и ближи доносиоцима одлука у региону, који су и препрека за слободу медија у тим земљама”, казао је Грухоњић.
Суштинска порука, додао је, јесте да ЕУ може да нам буде савезник управо у процесу приступања наших земаља Унији, с обзиром на то да постоје различити механизми да се власти у региону наведу да успоставе цивилизацијске стандарде у односу према медијима.
„Јер кад једна земља коначно постане чланица ЕУ, ти механизми престају да се спроводе, што можемо видети на примеру Мађарске и њеном садашњем односу према медијима.”
„Добра околност ове конференције јесте чињеница да смо се сви окупили и установили да су нам проблеми са властима мање-више исти, али са разликама у интензитету, с тим да је репресија у Турској много јача и да су тамо неке наше колеге у затвору”, рекао је Грухоњић.
Директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић сматра да је конференција ипак значајна за демократске процесе, јер се доста тога могло чути о угрожавању медијских слобода.
„Закључци конференције можда нису довољно јаки, како се то очекивало, али она свакако има позитиван ефекат. И дијалога је, мада је могао бити конструктивнији, ипак било”, казао је он.
Прошле су четири године од прве конференције „Speak up”, и сличне поруке су се и тада чуле, рекао је Антонијевић, који сматра да се још увек трага за решењем, али да је добро да се то чује.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.