Вести
05. 11. 2015.
Српска комисија за истраживање убистава новинара буди ‘трачак наде’
Дуња Мијатовић из ОЕБС-а види наду у иницијативи за борбу против некажњивости за убице медијских радника.
Почев од 2013. године, било је 65 напада на новинаре у Србији и људи одговорни за 11 ових инцидената – што износи око 17% случајева – правосудно су гоњени
Веровали или не, пише Дуња Мијатовић, представник за слободу медија Организације за европску безбедност и сарадњу са седиштем у Бечу (ОЕБС), ове бројке су позитивне.
Нагласивши да, уопштено говорећи, мање од десет одсто злочина над новинарима резултира кривичним гоњењем, она наставља: “И док је витешки став органа спровођења закона и власти да се злочинци кривично гоне кумовао фрази ‘некажњивост од кривичног гоњења,’ многи од нас се питају да ли би израз ‘имунитет’ био адекватнији.”
Упркос таквом стању ствари, она је поздравила иницијативу српских власти током 2014. године, да оснују Комисију за подршку истрагама убистава српских новинара још из 1994.
То је укључивало и убиство Славка Ћурувије, власника новина „Дневни Телеграф“ и магазина Европљанин, који је убијен испред свог дома у Београду 1999. Након отварања овог случаја прошле године, четворици бивших припадника државне безбедности се сада суди за ово убиство.
Мијатовићева се огласила пред годишње обележавање “међународног дана за борбу против некажњивости злочина над новинарима” у понедељак (2. новембар), иницијативи Уједињених нација из 2013, коју је означила као “оријентир”.
Она наставља: “Одређивање једног датума да се власти приволе да злочине против медија третирају озбиљно може да прође за сада. Зато скромни успеси комисије у Србији буде трачак наде да је правда достижна. Али да би друштва обезбедила то безбедно радно окружење које УН предвиђа, системски низ корака мора да се спроведе на локалном и националном нивоу. Ниједан од ових корака није лак и њихова способност да успеју је неизвесна. За почетак, локални званичници морају добити финансијска средства да спроведу детаљне истраге свих почињених злочина.”
Она разуме тешкоће у неколико од 57 земаља чланица ОЕБС-а, нарочито у оним друштвима где су медији скептични поводом интегритета правосудне хијерархије. “Стварање друштва у којем добро новинарство може да цвета почиње тиме што се новинарима обезбеђује да раде свој посао и да од тога живе,” она закључује.
“А то значи да се обезбеди да они који су безобзирни према новинарима треба да плате за своје злочине.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.