Вести
03. 11. 2015.
На линији ватре
Постоји разлог зашто се наше новине називају породичним: „Политику” смете да држите на столу и да вас не буде стид пред децом. Због тога не можемо да цитирамо увреде које ових дана газде „Курира” и „Информера” размењују у рату таблоида. Пре неколико недеља сам поводом „Курировог” непристојног покушаја непријатељског преузимања „Политике” написала да смо ми различити светови.
Рафали оптужби које испаљују зараћене стране сада ме наводе да мислим да смо из различитих галаксија.
Шта може бити разлог оваквом пуцању нерава? Тираж свакако не, јер портрети њихових власника сигурно нису магнет за читаоце, имају они за то јаче адуте и туђе екстремитете. Можда то што овога пута неће бити заробљеника. Битка је почела око „Политике”, али пре ће бити да је плен око кога се туку само гола политика. Новинарство и професионални стандарди сигурно нису. „Политика” се само нашла на линији ватре али свеједно не може себи да приушти да са висине и незаинтересовано посматра.
Са олакшањем примећујем да Родићи, заузети правдањем да немају политичке амбиције, односно да Александар Родић нема претензија да постане Александар Вучић, више не тврде да су купили „Политику”.
То је суштина таблоида: туку се око пара и политике. Ко витла већом политичком батином ближи је политичком огњишту.
То није наша битка.
Да није тужно, било би смешно, али они се заиста туку за улогу Руперта Мардока. Ко ће бити кингмејкер, власт иза кулиса, ко ће дизати, рушити и рекетирати људе који су на власт дошли гласовима грађана. То је туча за улогу оне црвенокосе Ребеке Брукс српске сцене, Мардокове лондонске љубимице која је час шармирала, час застрашивала Тонија Блера и Дејвида Камерона, кад није била заузета прислушкивањем и уцењивањем других јавних личности. Политичари се плаше таблоида јер је њихово блато радиоактивно чак и за оне који ништа нису скривили. Али нема политичара који се не радује кад му противник потоне у том блату.
Неки се политички рат води, а то што не знамо који је конкретан улог у питању треба пре да нас плаши него да нас забавља. Није поента у томе да ли би се паметне паре у овом сукобу кладиле на Александра Родића или на Горана Веселиновића, ком приписују утицај на Александра Вучића који је код Бориса Тадића некад имао Срђан Шапер, човек комe се приписује парола, више послушности – више огласа.
Читалац греши ако мисли да га се све то ништа не тиче јер му је свеједно који ће се таблоид успешније препоручити моћном српском премијеру. Иза таблоида стоје реалне силе, крупан капитал и моћни људи. Морамо да их истерамо на чистину да се једног дана не би крили и иза „Политике”.
Коментари (3)
Остави коментар06.11.
2015.
Бавите се цнзуром, то није добро
Зар нисте и Ви заступали тоталну приватизацију, што спада у лудило. Ако сте заступали, што се сада бојите ко ће купити "Политику". Купиће онај или они који највише понуде, а Ви заступате селективну куповину. Није ваљда да мислите да ћете након приватизације "Политике" поново бити главни и одговорни уредник. Таквога купца нећете наћи ни добити. "Политика" је тотално у Вашим рукама. Ви сте је одвано приватизовали. Објављивали сте антисрпке текстове, а тако ми Бога и баналне. Зар нисте Ви ширили Шарлијево дело, одоносно хвалили сте се да је "Политика Шарли", зато "Политику" има на црном списку ИД. Зар нисте пуштали у рубрици "Погледи" и не само тој рубрици, антисрпске текстове Бошка Јакшића, Наташе Кандић, оног који је отишао Богу на исповиједање, неких младих бојовника и еврослинаваца да их не спомињем. Ето, ако бих ја купио "Политику", најурио бих све те сада Ваше водеће великане, аналитике, генијалне сваштаре. Нема теме да они нису експрти (иако је Мило зло, Србија се не смије мијешати у догађања других земаља, односно сврставти, као што су се свртсли неки ваши чланкописци, посебно онај из НСПМ). Умало да заборавим, зар није "Политика" рекламирла, најављивала овај смрад што зову ријалити, ову срамоту за српски народ. У цијелом свијету, када главни уредник направи једну грешку, мора поднијети оставку. Ви сте морали поднијети оставку и због тога што сте и "Политику" и УНС ставили под ноге Оље Бећковић, која је била 23 дуге године недодирљива. Но, та институција у Србији не постоји. Ви немате право да критикујете, како кажете, "газде "Курира" и "Ифирмера" (главни уредник "Информера" буквално не зна шта ради), иако бих их радо забранио када бих могао да уведем диктатуру. „Да није тужно, било би смешно, али они се заиста туку за улогу Руперта Мардока. Ко ће бити кингмејкер, власт иза кулиса, ко ће дизати, рушити и рекетирати људе који су на власт дошли гласовима грађана. То је туча за улогу оне црвенокосе Ребеке Брукс српске сцене, Мардокове лондонске љубимице која је час шармирала, час застрашивала Тонија Блера и Дејвида Камерона, кад није била заузета прислушкивањем и уцењивањем других јавних личности. Политичари се плаше таблоида јер је њихово блато радиоактивно чак и за оне који ништа нису скривили. Али нема политичара који се не радује кад му противник потоне у том блату". За ово Вам се дивим, нисам знао да сте тако велики обавјештајац. Мислим да сте на том пољу чисти, односно да је Љиљана Смајловић обавјештајац Љиљане Смајловић.
Одговори03.11.
2015.
TRŽIŠTE
Ljiljana, pa niste valjda protiv privatizacije Politike. Pa posušajte novinarske gromade iz svog okruženja Petra Jeremića, Nedima Sejdinovića, Dejana Miladinovića i izadjite na tržište. Šta Vam fali da dodju u Politiku Radoica ili Vitko ili keramičar ili Rodić. To je sve fer tržišna utakmica u cilju slobode medija!
Одговори03.11.
2015.
ТАЧНО ТАКО!
Све је тачно тако! И истина је да ми, читаоци или гледаоци и слушаоци, на крају страдамо, а преко нас друштво у целини кад се слонови туку. Ово није обична макљажа,већ опстанак и једних и других - медијских тајкуна са капиталом проблематичним, најблажно речено, у зачетку, па онда нас обичног народа што трују са свих страна. Ко је, међутим, увео све те типске таблоиде (идентичне форме на низу ТВ), одакле су се испилили уредници и новинари скромних знања и крајње бескрупулозности, откуд наједном поплава ”истраживачког новинарства” на опскурним сајтовима? Говоримо непрестано о промени вредности, а ко нам је убацио вирус неваспитања и лажи не само у листовима које помиње г-ђа Љиља? Зна се постојбина и, још више, разлог, није реч, наравно, о профиту и још мање су у питању домишљате ”теорије завере” које подмећу да би циљ оправдао средства. Опасно је кад новинаре претварају у поданике,а све више часну и божанску професију шаренолике газде гурају у чиновнике - погледајте челници УНС како је власница Студиа Б одредила ”седмој сили” радно време по којем не смеју да мрдну из редакције! Иначе, текст о којем говоримо прочитао сам данас у ”Политици”. Са задовољством. Постидео сам се само што у овој нашој Србији има још новина и новинара који су брука и штета по општу ствар. Не бих их, наравно,ућуткавао, али тровачима јавног живота могу да стану на пут и порезници. Ако за,рецимо,ауторске хонораре могу да постоје стопе од до, зар тако нешто не може да се законски уведе и загађивачима из медија.
Одговори