Вести

01. 11. 2015.

Аутор: Ђорђе Кривокапић Извор: newsweek.rs

Како се заштитити од неовлашћеног брисања материјала са мобилних уређаја

Насилно брисање података и одузимање мобилних уређаја: Напад на приватност и интегритет личности

Основе модерног права на приватност су у блиској вези са појавом технологије која омогућава да се сегмент стварности “забележи” на дужи временски период и верно пренесе до шире јавности.

 

"Фотографије и медијска индустрија угрожавају гарантовану заштиту приватног и породичног живота и заједно са осталим технолошким уређајима омогућавају да оно што је прошаптано у интими дома буде обнародовано са кровова”, писали су 1890. године бостонски адвокати Семјуел Ворен (Samuel Warren) и Луис Брендајс (Louis Brandeis) у чланку који је условио успостављање савременог “права да будете остављени на миру”.

Данас, 125 година касније, познате су нам сцене скривања холивудских звезда од папараца и сукоба њиховог обезбеђења са фоторепортерима.

Међутим, одузимање опреме од новинара и брисање података, нарочито у случајевима када извештавају о питањима од јавног интереса, јесу очигледни примери угрожавања слободе бављења новинарским позивом, али и преступи који могу бити основ кривичне и друге одговорности

Иако је ваша приватност угрожена деловањем фоторепортера и медија, колико год да сте у праву, закони вам не дозвољавају насилно уништавање записа, већ вам заштиту пружају кроз разноврсне правне механизме, попут престанка узнемиравања или накнаде нематеријалне штете.

Такође, постоји низ кривичних дела којима можете сачувати своју интиму: неовлашћено фотографисање (чл. 144 Кривичног законика), неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка (чл. 145 КЗ), изношење личних и породичних прилика (чл. 172 КЗ) итд.

Ипак, заштита приватности коју право и етика познају није иста за све.

Смернице Кодекса новинара Србије о томе када и где је дозвољено снимати јавне личности, па самим тим и носиоце јавних функција, јасно указују на то да је њихово право на приватност сужено у односу на остале грађане.

Овај стандард је потврђен у домаћој судској пракси, као и пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Бележење кршења људских права и других догађаја од интереса за јавност коришћењем личних уређаја, како новинара тако и грађана, постало је свакодневна пракса у дигиталној ери.

Било да су у питању грађански протести на Блиском истоку, бахатост америчких полицајаца или непринципијелност европских политичара, без записа који су учињени спонтано и у делићу секунде јавност би остала без важних сведочанства и увида у многе околности.

Широм света се од скора појављују посебни сервиси за мобилне телефоне, који грађанима омогућавају да видео-снимком обавесте надлежне о кривичном делу и истовремено поднесу доказе. Док за неке овакви сервиси представљају позитивне примере развоја сарадње између полиције и грађана, други су забринути да видео записи креирани на овај начин не поседују задовољавајући кредибилитет и могу бити злоупотребљени за манипулацију.

У Србији су видео снимци са мобилних телефона били извор различитих контроверзи.

Хаос на београдским улицама који је настао приликом проглашења косовске независности је поред паљења амбасаде САД обележио и видео-снимак “Косово за патике”, којим је забележена пљачка локала у центру града.

Девојке које су се са протеста враћале кући са паром нових патика непријатно је изненадио јавни линч заснован на сведочењу њиховог “херојског” подухвата на Јутјубу.

Иако смо били свесни да су у не малом броју случајева државни органи спречили објављивање снимака, кроз одузимање уређаја, брисање записа или просто застрашивање, све већи број ових случајева је почео да доспева у јавност.

Комунална полиција је дошла у жижу интересовања бројним снимцима који су забележили њихову бруталност у јавном саобраћају, а нарочито након објављивања снимка везивања и привођења грађанке због непоседовања аутобуске карте када је синдикат Комуналне полиције “оштро осудио незаконито снимање од стране НН лица”.

Непознавање основних тековина људских права отклонио је Повереник Родољуб Шабићставом да сваки јавни службеник, па разуме се и полицајац, поготово у тренуцима кад примењује силу, мора да рачуна на то да је његово поступање апсолутно легитиман предмет интересовања јавности.

“Полицајци имају права на приватност као и други грађани, али онда кад нису на дужности”, додао је Шабић.

Ситуација је кулминирала прошле недеље док су новинари Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) покушавали да добију изјаву од градоначелника Београда Синише Малог.

Непозната лица из градоначелникове пратње, међу којима је био и начелник Комуналне полиције, узела су фотоапарат и телефон и обрисала снимке који су до тада направљени.

Брисање снимака није остварило сврху овог прекорачења овлашћења.

Новинари КРИК-а су релативно једноставним методама успели да поврате обрисане фајлове и да их објаве.

У том контексту потребно је напоменути да брисање дигиталних записа не представља једноставну операцију.

Коришћењем опције “delete” се само прекида логичка веза између појединачних записа, што омогућава да се конкретна слика или видео више не могу пронаћи у апликацији за преглед, али се обрисани документи могу врло лако повратити (попут опције повратка обрисаних записа из Recycle Bin-а).

Уништавање информације захтева нешто сложеније радње, од којих је најједноставнија физичко уништавање самог уређаја којим је направљен запис, али и меморије на којој се запис чува (бацање уређаја у активни вулкан, печење у микроталасној рерни — које може трајно оштетити саму рерну, бушење меморије бушилицом или ексерима и спаљивање на друге начине).

Како је мобилни телефон данас вероватно најинтимнија имовина сваког грађанина, узимајући у обзир да је препун свих врста личних информација, неовлашћено преузимање поседа над њим може угрозити низ интереса власника.

За кратко време, прегледањем телефона можете доћи до листе контаката, историје комуникације, приватне преписке, фотографија и видео записа, али и многих других законом заштићених добара. Уколико се мобилни телефон узима од новинара, повреда иде даље и прети да угрози заштиту новинарских извора.

Ако се посегне за уништавањем уређаја врши се директна повреда приватне својине.

На крају, уколико је нека од ових радњи предузета у оквиру обављања делатности службеног лица, може се говорити о злоупотреби службеног положаја.

Свака од ових радњи самим тим представља основ за кривичну и грађанску одговорност, а у случајевима који укључују службена лица може бити основ за дисциплинску одговорност која, између осталог, може довести до раскида радног односа.

Потенцијална кривична дела у погледу којих може постојати одговорност због одузимања и коришћења личних мобилних уређаја и уништавања података према Кривичном законику Републике Србије:

Одузимање уређаја

Чл. 211 — Одузимање туђе ствари

Чл. 142 — Повреда тајности писма и других пошиљки

 

Брисање података

Чл. 149 — Спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовање програма (став 3)

Чл. 298 — Оштећење рачунарских података и програма

 

Уништавање уређаја

Чл. 212 — Уништење и оштећење туђе ствари

 

Уколико је претходне радње спровело службено лице (нпр. полицајац) приликом вршења дужности:

Чл. 359 — Злоупотреба службеног положаја

 

Закључак

 

Мобилни телефони и остали слични уређаји које грађани данас користе (таблети, паметни сатови, паметни фотоапарати) на више начина представљају неодвојиви део личности власника, али исредство за рад.

Они истовремено садрже најинтимније аспекте нашег живота, услед константне повезаности са свим нашим налозима и подацима који се налазе широм мреже у такозваном цлоуд-у.

Стога, заштита мобилног телефона од неовлашћеног преузимања и коришћења не треба бити посматрана само кроз заштиту имовине, већ и кроз заштиту свеукупне личности појединца.

Поред апела надлежним органима да у оквиру својих овлашћења изврше заштитну функцију и санкционишу преступнике, као грађани, активисти и новинари морамо бити спремни да заштитимо сопствену приватност и записе које смо начинили.

У том смислу, у оквиру Tool Box-а можете пронаћи неке од практичних савета који вам могу помоћи у овом не тако лаком, али заиста значајном задатку.

 

TOOL BOX

Препоруке за грађане, активисте и новинаре:

На свим уређајима подесите “lock on click”, тј. да се уређај може закључати притиском једног или евентуално два дугмета.

Немојте никоме да дајете своју шифру за било који уређај или било какав налог.

За приступ вашим приватним коресподенцијама је неопходна судска одлука.

Само ви знате где се налази меморијска картица на којој се чува запис — пре него што некоме предате уређај пробајте да је извадите.

“Контроверзне” снимке је згодно правити мобилним уређајем који поседује константну везу са Интернетом и подесити аутоматско слање материјала на интернет сервисе (Dropbox, OneDrive, iCloud итд). Чак и ако вам одузму уређај, обришу или униште записе, информације ће бити сачуване на вашим другим налозима.

Када се снимају догађаји или ситуације где постоји ризик да дође до одузимања опреме или брисања снимљеног материјала на лицу места, интересантно решење је променити језикна свим уређајима у језик који највероватније није разумјив особи која би покушала да брише материјал (нпр. кинески, јапански, грузијски, корејски или арапски).

Наравно, уколико не знате неки од ових језика, направите “шему” како бисте касније могли сами да вратите подешавања на познати језик.

Имајте резервни снимак — поред телефона у руци, у џепу чувајте још један уређај који активно снима, како би вам остао бар аудио-снимак.

Ако неко успе да вам обрише материјале са уређаја, извадите картице и закључајте их (меморијске картице са стране имају “read only” закључавање). Тиме повећавате вероватноћу да ће се већи број фајлова повратити.

Уколико неко угрози ваша права на неки од претходно наведених начина, контактирајте адвоката и покушајте да своја права остварите судским путем.