Вести
29. 10. 2015.
Тржиште телевизије "прегазило" прописе, потребни нови
Законска регулатива не прати у потпуности технолошки развој тржишта телевизије у Србији, чија је динамика "прегазила" прописе у тој области, па су неопходне њихове измене, сложили су се учесници дискусије "Кабловски оператори и тржиште телевизије у Србији".
Они су истакли да је неопходна измена сета законских решења и прописа како би се тренутна ситуација на тржишту довела у ред, јер неки сегменти диструбуције медијских садржаја нису регулисани и малтене су у сивој зони.
Стручњаци су се сложили и да дигитализација у овом тренутку није обесмислила доделу националних ТВ фреквенција и да је то и даље неопходно, јер то није само тржишно, већ и питање и остваривања јавног интереса у области јавног информисања.
Генерални секретар Регулаторног тела за електронске медије Републике Србије (РЕМ) Ненад Јанковић рекао је да то тело не пише законе, већ их спроводи.
Он тврди да радно тело за израду Нацрта закона о електронским медијима није усвојило усвојиле бројне предлоге РЕМ-а, као и да закон, такав како сад изгледа, "умногоме онемогућио да РЕМ буде ефикаснији у свом раду".
"Без обзира на то, ми смо се потрудили да донесемо низ подзаконских аката, да ближе уредимо неке области везане за наш посао и то се приводи крају...", навео је Јанковић.
Према његовим речима, дигитализација је у Србији спроведена са великим закашњењем, и процес је окончан тек када смо се обавезали на рок као и друге европске земље.
"Пружаоци медијских услуга у највећем делу, 90 одсто, нису технички спремно дочекали дигитализацију, а о програмским садржајима можемо да причамо од сада па до вечности", казао је Јанковић.
Он је указао да у овом тренутку има више од 80 кабловских оператера, и да је приватна иницијатива за дигитализацију, ишла брже од државне.
Према његовим речима, не постоји јасна стратегија у тој области и држава није направила корак да јавно предузеће "Емисиона техника и везе", која је оператер терестричног (земаљског) емитовања, постане конкурентно кабловским оператерима.
Представник Телеком Србија Маријана Вукашиновић казала је да је Телеком Србија релативно касно ушао у бизнис сегмент дистрибуције мултимедијалних садржаја, крајем 2008. године, када је тржиште кабловске дистрибуције у Србији, приметила је, било у приличној мери развијено и засићено.
Стартна позиција је била прилично компликована за новог оператора, у условима нелојалне конкуренције, са недовршеним законским решењима, прописима који нису до краја пратиле технолошки развој ове области...
Али, уз добру осмишљену стратегију и циљеве, Телеком је успео да се позиционира као други по величини оператор дистрибуције мултимедијалних садржаја", истакла је Вукашиновић.
Она је прецизирала да Телеком, након осам година, има базу од око 400.000 ИПТВ корисника, нуди у свом портофлију лајв ТВ канала више од 270 канала на територији целе Србије, а у оквиру основног пакета има више од 114 канала.
"Да ли је српско тржиште у смислу законодавног оквира и прописа који га прате спремно да подржи ову динамику технолошког развоја велико је и отворено питање... Законодавни оквир и прописи који треба да регулишу не развијају се динамиком којом би требало да би испратили све технолошке промене и динамику на тржишту", навела је Вукашиновић.
Она је међутим, истакла да се ни закони не могу мењати тако често, па сматра да је можда целисходно размишљати у правцу да се будућа законска решења поставе као флексибилна и да се код њих колико је могуће, превиди даљи технолошки развој.
Треба покушати да се кроз измене прописа, тренутна ситуација на тржишту доведе у ред, јер се сегменти телекомуникација, односно диструбуције медијских садржаја који нису регулисани, одвијају на основу приватних иницијатива и помало стихијски, каже Вукашиновић.
Она је прецизирала да се то односи на законе о електронским комуникацијама, о електронским медијима, ауторским и сродним правима и других закона и прописа...
Вукашиновић је закључила да национални емитери имају своје место на тржишту и да додела националних фреквенција у програмском и ширем друштвеном смислу није обесмишљена.
Медијски адвокат Милош Стојковић из АНЕМ-а оценио је да "вечито каснимо" не само за технолошким трендовима, већ и трендовима регулације у Европи и свету.
"Док ми решимо базична питања у медијском сектору - да ли постоји цензура, питање претплате за јавне сервисе, изласку државе из власништва над медијима.. Питања која диктира технолошки напредак и развој остају нерешена, а закони нису кадри да испрате технолошке промене", истакао је Стојковић.
Држава прво мора да одлучи шта хоће да регулише, а шта не, да ли су нам потребна ограничења, и да уреди минималан праг применљив за све пружаоце медијских услуга, сматра Стојковић, који је такође мишљења да додела националних ТВ фреквенција није обесмишљена, како због јавног интереса, тако и маркетиншког потенцијала.
"Тржиште оглашавања намењено телевизији вреди 83 милиона евра, а 91 одсто маркетиншких буџета иде на телевизије које имају земаљски начин покривања... Маркетиншке агенције препознају да и даље телевизије које су терестријалне имају највећи маркетиншки потенцијал", казао је Стојковић.
У 10 првих канала по гледаности, првих седам су телевзије које се емитују путем дозволе које су добиле од регулатора, додао је он.
Секретар Удружења за електронске комуникације и информационо друштво ПКС Јелена Јовановић изнела је податке о тржишту дистрибуције медијских садржаја у 2014. години, где тржишно учешће по броју претплатника носе два дистрибутера, а 80 одсто медијских садржаја "држе" три дистрибутера.
"Четири дистрибутера носе више од 86 одсто укупних прихода у овој грани", рекла је Јовановић, напомињући да је број претплатника кабловских диструбутера пао за 100.000 у 2014, у односу на 2013, као и да разлози за то могу буду разноразни.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.