Вести
27. 10. 2015.
Комуналци као политичка полиција
Градски менаџер Горан Весић најавио је да ће Београд добити још 1.000 комуналних полицајаца. Имајући у виду инциденте са грађанима у којима су они учествовали и нарочито бахат, непрофесионалан и противзаконит однос према новинарима, ова информација пре би требало да нас забрине него да нас обрадује.
Ни ови досадашњи комуналци нису научили како треба да се понашају и која су им овлашћења, а већ се најављује још 1.000 новајлија у плавим униформама који неретко воле да искораче из оквира својих овлашћења и одглуме улоге правих полицајаца.
Први на удару били су новинари портала Истиномер којима су упућене замаскиране претње да ако наставе да снимају камера може да им упадне у Саву.
Било је ту и беспотребне употребе силе, супротно разлозима за њену употребу наведеним у Закону о комуналној полицији, а који би поједностављено могли да се сведу на одбијање напада.
Новинарима је написана прекршајна пријава уз образложење да су уласком на градилиште ометали службено лице у вршењу дужности.
Све је почело када им је из објекта Саванова, промо штанда који се – гле чуда – претворио у луксузни ресторан, поручено да власник не дозвољава снимање у близини локала.
Испоставило се да је ово као први објекат подигнут на простору Београда на води грађевина од посебног значаја за градске власти.
Око екипе Истиномера окупило се седам комуналних полицајаца, неки Срђан Илић се посебно истицао дрскошћу и галамом, а док су новинарима писали пријаву због снимања поред њих су нормално пролазили грађани и ниједан од њих није засметао неком од комуналаца.
Како ли ће тек бити када буде направљена кула Београд, ако се оволика заврзлама направила на иницијативу власника једног “штанда”.
Отуд можда најава ових 1.000 нових комуналних полицајаца да као легије орки и урукхаија у свету Џ.Р. Толкина бране кулу као неки београдски Мордор.
Превелика овлашћења
Истраживач Београдског центра за безбедносну политику Саша Ђорђевић сматра да су Комуналној полицији дата превелика овлашћења што може да буде проблем ако не постоји одговарајућа обука.
“Комунална полиција не би требало да има право да примењује силу. Демонстрација силе није решење за нормално обављање комуналних делатности”, каже Ђорђевић.
Недавно су новинари КРИК- Мреже за истраживање корупције и организованог криминала открили да је градоначелник Београда Синиша Мали, у време док је био саветник првог потпредседника Владе Александра Вучића, у бугарском летовалишту Свети Никола купио 24 апартмана у вредности од око пет милиона евра.
Мали их је избегавао, а они су инсистирали на одговорима, објашњењима, на другој страни приче, како и професионални стандарди налажу.
Пошто захтеви за интервјуом нису имали ефекта новинари су на терену покушали да поставе Малом питања, он их је игнорисао као да не постоје, а око њега се мотало неколико људи у цивилу.
Један од њих био је баш начелник комуналне полиције Никола Ристић због чијег је поступања НУНС затражио његову оставку.
Наиме, особе у цивилу одузеле су новинарима фотоапарат и мобилне телефоне којима су снимали покушаје да допру до градоначелника и обрисале видео и фото записе. Односно, позвали су квалификовано лице, тај мало паметнији је дошао - и он је био у цивилу - и у аутомобилу брисао фотографије.
Момци који су се понашали као обезбеђење градоначелника су - испоставило се - комунални полицајци.
Новинарка Јелена Васић каже да су се она и колеге представили и рекли да хоће да поставе једно питање градоначелнику, али, пошто он није хтео да стане наставили су да иду за њим.
“Кад сам онда стала испред градоначелника, он је подигао руке, нервозно гестикулирајући и у том тренутку један од припадника његовог обезбеђења - тако их зовемо јер су били у цивилу и били су у тој функцији - стао је испред колегинице и мене и својим телом је заклонио градоначелника који је наставио да хода. Колеги Павлу Петровићу су узели фотоапарат из руке, он није пружао отпор, јер нисмо хтели да правимо проблеме”, препричава немилу сцену Јелена Васић.
Међутим, новинарка Драгана Пећо наставила је да снима својим телефоном који јој је један од људи који су били уз градоначелника буквално истргао из руке и избрисао снимак из њеног приватног телефона, али је она успела да га поврати.
Тим потезом овај комунални специјалац угрозио је њену приватност и ударио на њена уставом гарантована права.
Радозналац је могао да погледа њене фотографије или види са ким је комуницирала, односно оствари увид у задржане податке што комунална полиција нема парво да ради.
Службе којима је то у опису посла морају претходно да добију сагласност суда за тако нешто.
Кршење закона
Није овде само у питању бахатост, непоштовање и неваспитање већ кршење закона.
Прво, комунални полицајци, по Закону о комуналној полицији, када су на дужности морају да носе службену униформу са ознакама.
Друго, на захтев грађанина комунални полицајац је дужан да покаже легитимацију. Ове рмпалије нису то хтеле.
“На диктафону имам снимљено све од почетка до краја о преслушавала сам да будем сигурна. Тачно се чује наше питање:”Је л’ можемо да добијемо ваше легитимације”, а један од њих је одбрусио:”Не може”, каже Пећо.
Треће, они могу привремено одузму предмете, али да их предају надлежним институцијама - тужилаштву, суду или полицији и да дају потврду о одузимању. Међутим, комуналци могу привремено да одузму предмет који је прибављен, употребљен или настао кршењем прописа из делокруга рада комуналне полиције, што ово сасвим сигурно није.
Четврто, противзаконито је одузимање телефона и брисање података.
“Ко вас заустави, одузме мобилни телефон, камеру, прегледа и брише податке и слике, или није полицајац или свесно крши овлаштења”, написао је на свом твитер налогу повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић.
Комунална полиција у односу на полицију има сужено поље деловања, а то су комунални проблеми.
Она би требало да се бави одржавањем комуналног реда у областима: снабдевања водом; одвођења отпадних и атмосферских вода; јавне чистоће; превоза и депоновања комуналног и другог отпада; локалних путева и улица; саобраћајних ознака и сигнализације; паркирања; превоза путника у градском и приградском саобраћају; ауто-такси превоза; постављања привремених пословних објеката; противпожарне заштите; заштите од буке у животној средини; контроле радног времена субјеката надзора; одржавања комуналних објеката, пијаца, гробаља, паркова, зелених и других јавних површина, јавне расвете, стамбених и других објеката.
Нигде овде нема ништа о одузимању камера, интервенцију на захтев газде локала коме смета снимање на јавној површини, брисању снимака, малтретирању новинара, обезбеђењу градоначелника и другим овлашћењима које су комунални полицајци сами себи дали, или их је неко други за то прећутно овластио.
У овим примерима, документованим видео снимцима видели смо злоупотребу комуналне полиције која уз градоначелника иде у цивилу и глуми његово обезбеђење.
То су веома опасне ствари које прете претварању једне службе у неку врсту партијске полиције.
Неке ствари се тешко мењају па и склоност ка злоупотребама оваквих служби.
Има ли томе лека?
Ђорђевић сматра да ови инциденти указују на то да је потребно појачати спољну контролу рада Комуналне полиције. Он упозорава да је “овакво понашање увод у опасно стање где институције које имају право да примењују силу користе та овлашћења у политичке сврхе”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.