Вести
26. 10. 2015.
Напад на приватност
Основе модерног права на приватност су у блиској вези с појавом технологије која омогућава да се сегмент стварности „забележи“ на дужи временски период и верно пренесе до шире јавности.
„Фотографије и медијска индустрија угрожавају гарантовану заштиту приватног и породичног живота и заједно са осталим технолошким уређајима омогућавају да оно што је прошаптано у интими дома буде обнародовано с кровова“, писали су 1890. године бостонски адвокати Семјуел Ворен и Луис Брендајз у чланку који је условио успостављање савременог „права да будете остављени на миру“.
Сужена приватност
Данас, 125 година касније, познате су нам сцене скривања холивудских звезда од папараца и сукоба њиховог обезбеђења с фото-репортерима. Међутим, одузимање опреме од новинара и брисање података, нарочито у случајевима кад извештавају о питањима од јавног интереса, јесу очигледни примери угрожавања слободе бављења новинарским позивом, али и преступи који могу бити основ кривичне и дмге одговорности.
Иако је ваша приватност угрожена деловањем фото-репортера и медија, колико год да сте у праву, закони вам не дозвољавају насилно уништавање записа, већ вам заштиту пружају кроз разноврсне правне механизме, попут престанка узнемиравања или накнаде нематеријалне штете.
Такође, постоји низ кривичних дела којима можете сачувати своју интиму: неовлашћено фотографисање (чл, 144 Кривичног законика), неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка (чл. 145 КЗ), изношење личних и породичних прилика (чл. 172 КЗ) итд.
Ипак, заштита приватности коју право и етика познају није иста за све. Смемице Кодекса новинара Србије о томе кад и где је дозвољено снимати јавне личности, па самим тим и носиоце јавних функција јасно указују на то да је њихово право на приватност сужено у односу на остале грађане. Овај стандард је потврђен у домаћој судској пракси, као и пред Европским судом за људска права у Стразбуру.
Бележење кршења људских права и других догађаја од интереса за јавност коришћењем личних уређаја, како новинара тако и грађана, постало је свакодневна пракса у дигиталној ери.
Било да су у питању грађански протести на Блиском истоку, бахатост америчких полицајаца или непринципијелност европских политичара, без записа који су учињени спонтано и у делићу секунде јавност би остала без важних сведочанства и увида у многе околности. Широм света се одскора појављују посебни сервиси за мобилне тетефоне, који грађанима омогућавају да видео-снимком обавесте надлежне о кривичном делу и истовремено поднесу доказе. Док за неке овакви сервиси представљају позитивне примере развоја сарадње између полиције и грађана, други су забринути да видео-записи креирани на овај начин не поседују задовољавајући кредибилитет и могу бити злоупотребљени за манипулацију.
У Србији су видео-снимци с мобилних телефона били извор различитих контроверзи.
Хаос на београдским улицама који је настао приликом проглашења косовске независности је поред паљења Амбасаде САД обележио и видео-снимак „Косово за патике“ којим је забележена пљачка локала у центру града. Девојке које су се с протеста враћале кући с паром нових патика непријатно је изненадио јавни линч заснован на сведочењу њиховог „херојског" подухвата на Јутјубу.
Иако смо били свесни да су у немалом броју случајева државни органи спречили објављивање снимака, кроз одузимање уређаја, брисање записа или просто застрашивање, све већи број ових случајева је почео да доспева у јавност.
Комунална полиција је дошла у жижу интересовања бројним снимцима који су забележили њихову бруталност у јавном саобраћају, а нарочито након објављивања снимка везивања и привођења грађанке због непоседовања аутобуске карте кад је синдикат контуналне полиције „оштро осудио незаконито снимање од стране Н. Н. лица“.
Непознавање основних тековина људских права отклонио је повереник Родољуб Шабић ставом да сваки јавни службеник, па, разуме се, и полицајац, поготово у тренуцима кад примењује силу, мора да рачуна на то да је његово поступање апсолутно легитиман предмет интересовања јавности.
„Полицајци имају права на приватност као и други грађани, али онда кад нису на дужности, додао је Шабић.
Ситуација је кулминирала прошле недеље док су новинари Мреже за истраживање криминала и корупције (Крик) покушавали да добију изјаву од градоначелника Београда Синише Малог. Непозната лица из градоначелникове пратње, међу којима је био и начелник комуналне полиције, узела су фото-апарат и телефон и обрисала снимке који су до тада направљени.
Брисање снимака није остварило сврху овог прекорачења овлашћења.
Новинари Крика су релативно једноставним методама успели да поврате обрисане фајлове и да их објаве. У том контексту потребно је напоменути да брисање дигиталних записа не представља једноставну операцију. Коришћењем опције „delete“ се само прекида логичка веза између појединачних записа, што омогућава да се конкретна слика или видео више не могу пронаћи у апликацији за преглед, али се обрисани документи могу врло лако повратити (попут опције повратка обрисаних записа из Рrecucle Bin-а). Уништавање информације захтева нешто сложеније радње, од којих је најједноставнија физичко уништавање самог уређаја којим је направљен запис, али и меморије на којој се запис чува (бацање уређаја у активни вулкан, печење у микроталасној рерни - које може трајно оштетити саму рерну, бушење меморије бушилицом или ексерима и спаљивање на друге начине).
Кривична одговорност
Како је мобилни телефон данас вероватно најинтимнија имовина сваког грађанина, узимајући у обзир да је препун свих врста личних информација, неовлашћено преузимање поседа над њим може угрозити низ интереса власника. За кратко време, прегледањем телефона можете доћи до листе контаката, историје комуникације, приватне преписке, фотографија и видео записа, али и многих других законом заштићених добара.
Уколико се мобилни телефон узима од новинара, повреда иде даље и прети да угрози заштиту новинарских извора. Ако се посегне за уништавањем уређаја, врши се директна повреда приватне својине. На крају, уколико је нека од ових радњи предузета у оквиру обављања делатности службеног лица, може се говорити о злоупотреби службеног положаја.
Свака од ових радњи самим тим представља основ за кривичну и грађанску одговорност, а у случајевима који укључују службена лица може бити основ за дисциплинску одговорност, која, између осталог, може довести до раскида радног односа.
Мобилни телефони и остали слични уређаји које грађани данас користе (таблети, паметни сатови, паметни фото-апарати) на више начина представљају неодвојиви део личности власника, али и средство за рад. Они истовремено садрже најинтимније аспекте нашег живота, услед константне повезаности са свим нашим налозима и подацима који се налазе широм мреже у такозваном Cloud-у. Стога, заштита мобилног телефона од неовлашћеног преузимања и коришћења не треба да се посматра само кроз заштиту имовине већ и кроз заштиту свеукупне личности појединца.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.