Вести
23. 10. 2015.
Мирковић: Шта је - и ко је новинар?
Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић изјавио је данас да треба озбиљно размислити о томе да ли је у Србији потребно дефинисати шта је и ко је новинар.
'
"У претходних 15 месеци имплементације медијских закона поставило се питање да ли треба дефинисати шта је то и ко је то новинар. Да ли је потребно да се дефинише ко је новинар и да им се тако дефинишу и права која с правом очекују у погледу њиховог рада, али и у погледу њихове физичке безбедности", рекао је Мирковић на конференцији "Индикатори професионалног/непрофесионалног понашања новинара и медија" на Факултету политичких наука у Београду.
Он је додао да ће се та тема актуелизовати у поглављу 23 преговора Србије са ЕУ, које се бави основним људским правима, и у којем се говори и о правима и безбедности новинара.
"Држава ће у сарадњи са новинарским удружењима и са струком покушати да уради нешто на том пољу. Питање ко је новинар је тема и дилема за наредни период", казао је Мирковић.
Додао је да новинарска и медијска удружења, регулаторна и саморегулаторна тела треба да буду укључена у рад Министарства, кроз рад у конкурсним комисијама.
"За оздрављење медијске сцене је потребно време", рекао је Мирковић.
Одржавање конференције подржало је Министарство културе и информисања Србије.
Матић: Новинарство је неугледна и непожељна професија
Истраживачица медија Јованка Матић оценила је да је новинарство данас "неугледна, непожељна и неперспективна" професија. Јованка Матић је казала да је статус новинара данас најлошији у протеклој деценији, а већина новинара каже да је кључни ограничавајући фактор лоша економска и социјална заштита професије.
"Али ти исти новинари када оду код лекара нису спремни да га оправдају уколико лоше ради, иако и лекари имају малу плату", казала је Јованка Матић на конференцији "Индикатори професионалног/непрофесионалног понашања новинара и медија" на Факултету политичких наука у Београду.
Додала је да су новинари изложени притисцима и да им је угрожена безбедност, али да је кључно питање које новинари треба да поставе јесте у којој мери су они жртве постојеће структуре и односа, а у којој мери су део тих структура који својим понашањем омогућују да те структуре и односи опстају.
Сејдиновић: Новинарство је слободна професија
Председник Извршног одбора Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић успротивио се данас идеји о потреби да се дефинише шта је и ко је новинар у Србији и оценио да би држава то могла да искористи у репресивне сврхе.Сејдиновић је рекао да је новинарство слободна професија и да сваки покушај дефинисања новинара потенцијално са собом носи опасност од државне репресије према новинарима који критички извештавају о власти.
"То је потенцијално као прича о увођењу новинарске лиценце, која је карактеристична за аутократске режиме, који те лиценце потом користе за обрачун са новинарима", рекао је Сејдиновић на конференцији "Индикатори рофесионалног/непрофесионалног понашања новинара и медија" на Факултету политичких наука у Београду.
Коментари (1)
Остави коментар24.10.
2015.
Zakonska prava novinara
Neke od odredbi o pravima novinara iz Zakona o javnom informisdnju i medijima:
ОдговориPravo novinara na objavljivanje tvrdnji i iznošenje stavova i mišljenja
Član 49
Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj zbog toga što je u javnom glasilu objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav.
Pravo novinara da odbije izvršenje naloga
Član 50
Novinar ima pravo da odbije da izvrši nalog urednika ako bi se postupanjem u skladu s tim nalogom kršio propis, pravila struke i etika novinarske profesije.
Pravo novinara na autentičnost priloga
Član 51
Prilog novinara čiji je smisao izmenjen u uređivačkom postupku ne sme se objaviti pod njegovim imenom bez njegovog pristanka.
Novinarska tajna
Član 52
Novinar nije dužan da otkrije izvor informacije, osim podataka koji se odnose na krivično delo, odnosno učinioca krivičnog dela za koje je kao kazna propisan zatvor u trajanju od najmanje pet godina, ako se podaci za to krivično delo ne mogu pribaviti na drugi način