Вести
21. 10. 2015.
Јавни сервис привилегија грађана у мору комерцијалних медија
Уместо према политици и економији, незадовољство грађана често је усмерено ка јавним сервисима.
То отвара питање и колико схватамо важност јавних сервиса и колико нам је познато да они треба да чувају јавни интерес, а можда и да се запитамо шта би било да јавни сервис не постоји?
Саговорници Радио-телевизије Војводине покушаће да баце више светла на ову тему.
"Забавни програм који доминира на малим екранима, јесте у ствари програм који углавном прате идиоти. Када кажем идиоти, мислим на старогрчко значење те речи, дакле на оне који немају намеру да узму учешће у јавном животу. Они су на жалост потпуно задовољни тим забавним програмом и не схватају чињеницу да то није пука забава већ нешто што одређује њихову слику света и њихов склоп вредности. Дакле, нешто што њих обликује као политичка бића, а да они тога нису ни свесни", каже за РТВ Слободан Владушић, професор Новосадског Филозофског факултета.
То потврђује и Милена Драгићевић Шешић, професорка Факултета драмских уметности која каже да, будући да живимо у врло тешким временима, велики број телевизијске публике се опредељује да прати програме изразито лаког садржаја који не захтевају никакву врсту ангажмана.
"У Србији данас послује доста медија који су у власништву страних компанија и требало би да јавни сервис буде нека врста фине противтеже таквој власничкој структури медијских кућа у Србији. Не може се очекивати од страних власника, од стране компаније да се бави националним интересима земље у којој послују", каже Владушић.
Срђан Михајловић, генерални директор Радио-телевизије Војводине каже да су јавни сервиси су пре свега једна цивилизацијска тековина Европе.
"Јавни сервиси су право, а не обавеза грађана", каже Михајловић.
Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије каже да када не би било јавног сервиса, на медијском простору завладала би пустош.
"Дефинитивно, питање јавног сервиса јесте питање новца, а то је болно питање за сваког од нас. Али, кад говоримо о финансирању јавног сервиса, оно мора да буде стабилно, како би јавни серис нормално функционисао. Да би то функционисало на дуги рок, онда морамо да уведемо обавезу плаћања јавног информисања. Није то лако људима објаснити, али то је нешто што они треба да имају. Свако ће се од нас сложити да му је добро информисање, професионално и правовремено нешто што му је јако корисно", каже Брајовић.
Паралелно са увођењем обавезне таксе на месечном нивоу, коју грађани сигурно неће поздравити, треба покренути једну широку кампању медијског описмењавања грађана Србије да им се објасни зашто је за њих корисно и потребно да имају јавне сервисе као изворе непристрасног и објективног информисање, сматра председник НДНВ-а Динко Грухоњић.
"Ако неко од грађана сматра да им није потребно објективно информисање, да им није потребно да имају квалитетан образовни, дечји, серијски и филмски програм, хумористичке или сатиричне емисије, онда ми не можемо ништа против тога", каже Грухоњић.
Више о овој теми можете погледати у емисији "Документ".
Коментари (3)
Остави коментар21.10.
2015.
Katastrofa
Ako ne bi postojao javni servi, narod bi masovno plakao i suzama izazvaao katastrofalane poplave.
Одговори21.10.
2015.
NIŠ NIJE BAKŠIŠ
Pošto mi u Nišu nemamo privilegiju niti pravo da imamo naš javni radio ili televizijski servis nećemo ni da plaćamo. Preporučujemo Beogradjanima i Vojvodjanima da ako žele plate svoju privilegiju ili da ugase ili prodaju javne servise, baš onako kako su nama uradili sa NTV i Radio Nišom.
Одговори21.10.
2015.
Pruzaoci medijskih usluga civilnog druatva?
ОдговориU oblasti elektronakih medija imamo zvanicno tri vrste organizacija. Medijske usluge pruzaju, po clanu 44. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, 1) ustanove javnih medijskog servisa u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad javnih medijskih servisa; 2) komercijalni pružalaoci medijskih usluga; i 3) pružaoci medijske usluge civilnog sektora.
Gradjanima su dobro poznati pruzaoci pod tac.1. i 2, ali su nepoznati pruzaoci pod tackom 3. - pružaoci medijskih usluga civilnog sektora. Mozda je doslo vreme da se javnost upozna i sa ovom vrstom pruzalaca, na koje nas podseca prof. Miroljub Radojkovic u tekstu - "Umesto privatizacije – mediji civilnog društva?" ("Politika", 16.10.2015).