Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
31. 10. 2009.
Балада о новинарској слободи
Мора да гадан страх дрма ову власт кад хапси такве новинаре проглашавајући их криминалцима пре судског процеса. Ако је Славољуб Качаревић био медијски симбол скидања једне таме, зашто не би био симбол још једног сванућа. Па ма какво оно било.
О себи Ивица Дачић, дечко из Житорађе ретко говори. Али, кад каже омакне му се мисао о жандарском послу. Никада није себе замишљао као полицајца. Чак му и не личи! Да обуче плави мундир не би му био раван ни Луј де Финес, жандарм из Сен Тропеа.
Дачић је познат и по томе што је рођен у истој паланци где и Цеца. Седели су у истој купи, Ивица се качио на скамију да би могао да јој шапне. Али, милицајац не воли њене песме. Више је наклоњен фудбалском њуху те звезде јужњачке утехе. Свеједно, са Дачићем је започела оштра борба против организованог криминала. Узгред, шта беше са оним коферчетом иза кога се сакрио Ивица, пре него што га је Борис привио на груди?
Овде незнање ионако царује. Кофер сувих пара мање или више може да остане вечна тајна. Не би била једина, Србија ионако живи на мистеријама и митовима, на оправданом страху од истинских зликоваца, у нади да ће тај страх нестати пред незадрживом еволуцијом добрих људи, у рушењу система врдности који су годинама градили најгори.
Али, ова прича није посвећена Дачићу него његовом заточенику Славољубу Качаревићу, човеку кога пријатељи зову Качке. До пре пар дана био сам уверен да тај човек не може имати непријатеља. Ко би и зашто против Качкета? Ово ти је ипак Србија, брале! Изненада смо сазнали да је наш Качке, мирни, часни, паметни и образовани момак из ове вароши осумњичен за „противправну имовинску корист!“
Славољуб није ухапшен као Џајић. Неко је проценио да човек није толико славан, није био најбоље лево крило на свету, није трговао мушким ногама. Полиција није доводила сниматеља кад је хватала Качкета испред куће у којој је живео. Или, можда, ипак јесте?
Качаревић се није опирао полицији него само режимима. Да будем мало нескроман, био сам члан оне моћне редакције Гласа јавности на челу са Качаревићем, која је свакодневно објављивала текстове под претњом линча. Десетак пута у редакцију или штампарију упадала је параполиција ЈУЛ-а и СПС-а. Та гарда сексуалне коалиције Милошевић-Марковић односила је рачунаре, штампарске машине, све што је сматрала вредним, и пуцала по редакцији.
Ми смо излазили, уверени да се тако мора, јер се не може и не сме другачије. А онда смо се 5. октобра 2000. у Влајковићевој нагутали сузавца који је грађанима немилице делио Дачићев партијски друг Влајко Стојиљковић.
Почео сам да радим у другој редакцији, али сам редовно свраћао у Качкетову канцеларију на кафу. И на ретроспективу наше „револуције“. Морам да се похвалим да сам као колумниста Гласа јавности добијао упадљиво највише претњи смрћу. У просеку једну дневно за осам текстова месечно.
Касније сам се са Качкетом сретао у Информатици, где је радио, чини ми се у маркетиншкој служби. Волео сам његову мирну интонацију, разложност, уздржани смисао за хумор апсурда и тезе које мени, из неког разлога нису падале на памет. Тако смо размењивали мисли о томе је ли вредело све оно пре 5 октобра, и ко је од касније пробуђених пришипетља ту највише профитирао. А било их је да се избројати не могу. Направили смо списак пијаних амбасада, уз уверење да неке екселенције, које су пре именовања биле летвосани сеизи нових вођа, нису ни знали ни где иду нити шта раде.
Али, и то ти је Србија, брале!
Убеђивао сам га да се врати у лиснато новинарство, а он ми је, уз осмех увек одговарао да ће се једном свакако вратити. И даље сам уверен да хоће. Качке нам дугује евокацију на своје заточеничке дане, и пун сам наде да ће се то догодити ускоро.
У овом тексту још нисам стигао да поставим кључно питање: Ко је, и по чијем налогу ухапсио Славољуба Качаревића? Ако је мој врли пријатељ и умни колега покрао, похарао, починио разбојништво, убио, силовао, или не дај боже облатио своју биографију сличним или још горим непочинством, зашто нам то власт не каже? Ако је то што кажу да је урадио стигао да учини још 2001. шта су до сада чекали?
Ако је Качке прибавио „противправну имовинску корист“, где му је она? Да није направио мол или хипермаркет, приватну клинику, продајни салон аутомобила, арсенал ракетног наоружања, купио три хиљаде хектара салаша, ливаде поред аутопута? Или складиштио паре у неку ненародну банку и чека да напуни 70. па да крцка резултате своје похаре, кад више не буде никога ко би могао да се сети прве постреволуционарне године!
Рекох ли већ негде, да не беше Качкета и његове екипе писаца, који су Милошевића и његове посилне разарали истином, иронијом, исмевањем, упорношћу, па и смелошћу пред одредима његових ондашњих ескадрона смрти, многи данашњи медиокритети са врха давно би се смандрљали у социјални очај.
Зашто су онда ухапсили Качкета?
Слутим одговор, али ми се он чини сувише фантастичним. Али добро, то се ваља рећи, због урока. Ако је Славољуб Качаревић био медијски симбол скидања једне таме, зашто не би био симбол још једног сванућа. Па ма какво оно било. Мора да гадан страх дрма ову власт кад хапси такве новинаре проглашавајући их криминалцима пре судског процеса.
Овде се, наравно, не бавим таблоизацијом политичке орбите, из које долази и таблоизација медија. Али, Качке са тим процесом, који је свакако резиме обостраних импулса, нема никакве везе. Он је ухапшен у држави где се убиство новинара не сматра кривичним делом! Качаревић је жртва страха које је изазвала његова чиста прошлост. Хапшење је помогло Вучићу, најпознатијем медијском инквизитору новог доба, да учи ову власт шта је то медијски мрак.
И треба да је учи, заслужила је да има таквог учу.
Позивам ускоро свог пријатеља, Славољуба Качаревића на пиће, где му је најзгодније. Уверен сам да се није обогатио на било чији рачун, зато што знам да човек није (материјално) богат. Желео бих да своју солидарност са Качкетовом слободом изразим много гласније. Иначе ће почети да хапсе и оне који о томе говоре сасвим тихо.
Љубодраг Стојадиновић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.