Вести
05. 10. 2015.
"Ћурувија праћен и прислушкиван од 1998. године"
Некадашњи припадник Службе државне безбедности Стеван Баста рекао је да је Славко Ћурувија од јесени 1998. године тајно праћен и прислушкиван. Баста је био помоћник начелника Трећег одељења београдског центра Државне безбедности, које је прислушкивало телефонске разговоре Ћурувије. Он је прецизирао да је Ћурувија од јесени 1998. године прислушкиван, а да је "једном до два пута примењена мера тајног праћења".
Први пут мера тајног праћења је примењена у фебруару 1999. године због информација да ће се Ћурувија у Амбасади САД састати са особом која ће му дати новац да реши финансијске проблеме новина.
Други пут мера је изречена у априлу 1999. године, пре његовог убиства.
Баста је казао да налог за праћење није стигао уобичајеним путем, већ да је тадашњи заменик начелника београдског центра ДБ-а Стеван Никчевић дао налог специјалним, заштићеним телефоном.
Према његовим речима, уобичајена процедура је била да су оперативци који прате особу, давали предлоге о преузимању одређених мера надређенима, или би надређени на основу њихових извештаја препоручили шта да раде.
У случају Ћурувије, након што је Никчевић позвао телефоном, оперативац је испунио неопходан формулар, после чега су припадници Деветог одељења почели да прате Ћурувију.
"Идеја није дошла из Трећег одељења, налог је дао Стеван Никчевић, али ко је дошао на идеју, ја то не знам, да ли је њему или Радоњићу то рекао неко трећи, ја то стварно не знам", казао је Баста.
Испричао је и да с Радоњићем није имао никакву комуникацију у то време и да га је први пут видео крајем маја на једном великом састанку.
Додао је и да су по одељењу кружиле неформалне информације да је Радоњић незадовољан како припадници Девет одељења прослеђују податке и пишу извештаје.
"Говорило се да је он тражио да писање података буде брже, ажурније и боље", казао је Баста.
Славко Ћурувија убијен је на Ускрс 11. априла 1999. године, у време НАТО бомбардовања Србије, испред зграде у којој је живео у Београду.
Суђење четворици бивших припадника Државне безбедности за убиство новинара и власника листова "Дневни телеграф" и "Европљанин" Славка Ћурувије настављено је у Београду.
За убиство Ћурувије оптужени су бивши начелник Ресора ДБ-а Радомир Марковић, бивши начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и бивши припадници те службе Ратко Ромић и Мирослав Курак, који је у бекству.
По оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину супругу Бранку Прпу у главу. По оптужници, план убиства и оперативно праћење наредио је Радомир Марковић.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен по налогу непознатих лица из врха власти због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.