Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Друштвене мреже у реалном свету
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 09. 2015.

Аутор: Исток Павловић Извор: Политика

Друштвене мреже у реалном свету

„Боже, да ли је могуће да је он лајковао Ерика Сатија и Тулуз-Лотрека? Мислио сам да је он једна површна особа коју не занима ништа осим ријалити емисија. А види ово, прочитао је ’Великог Гетсбија’? Не могу да верујем...”

 

Ово је честа појава на друштвеним мрежама. Одређена представа коју људи имају о нама из реалног света, може врло лако да се промени када неко уђе на наш онлајн профил и погледа детаље. Овај занимљив феномен био је тема истраживања спроведеног у Гуглу пре неколико година.

Гуглови психолози уочили су један занимљив феномен. У реалном свету ван мрежа, свако од нас има некакве групе пријатеља или познаника. На пример, ако се нека девојка доселила из Јагодине у Београд на студије, она има неколико независних група пријатеља: друштво из Јагодине, друштво из Београда, друштво са факултета, друштво из излазака, и наравно, њена породица као посебна група.

Са сваком од ових група пријатеља људи се понашају другачије, имају посебну варијацију своје личности коју приказују само пред људима из те групе. Најчешће то раде да би се боље уклопили. Понашање неке особе са „друштвом из излазака" разликује се од понашања пред групом коју зовемо породица. Или, понашање пред друштвом из Јагодине разликује се од понашања пред друштвом из Београда.

Људи природно избегавају ситуације у којима би се спојили чланови неке две групе из њихових живота, јер не би знали како да се понашају. Ако бисмо у тој ситуацији презентовали своју личност која је позната првој групи, људи из друге групе били би у шоку, јер смо њима годинама презентовали неку другачију слику. Ове ситуације „мешања група" се понекад неизбежно десе, и људи тада делују чудно покушавајући да балансирају између две верзије самих себе.

Шта се десило с појавом друштвених мрежа? Сада су сви ови људи из нашег живота на једном виртуелном месту, све групе. Са овим феноменом, када се људи запањују сазнајући неке нове слојеве својих дугогодишњих познаника, сада се суочавамо свакодневно.

На пример, одређена особа има као „фејсбук” пријатеље два момка који су геј пар. Они су на „Фејсбуку” поставили своју слику на којој су загрљени, а она је прокоментарисала „баш сте диван пар, обожавам да се дружим с вама”. Тај коментар сада могу видети сви људи из осталих животних група. На пример, неки члан фамилије који је одувек причао све најгоре о геј популацији на породичним окупљањима.

Интересантна ствар је, према истраживању „Гугла”, да људи нису свесни овога као што су свесни у реалном свету. Људи који би пре умрли него да кажу неке ствари пред својом фамилијом, пишу те исте ствари на „Фејсбуку”, где иста та фамилија може све то да прочита. Или, можда још бољи пример: објављују своје слике које у животу не би показали за столом на породичној слави. Једноставно, када су људи „онлајн”, немају тај осећај за скривање делова своје личности који имају када су ти људи физички око њих. А ефекат је исти. Они сазнају невероватне ствари о нама. Неко од њих се разочара, неко почне да нас цени више, али нико не остаје равнодушан.

Један мој познаник недавно рече: „Мој син, који је други разред основне, управо је лајковао фотку своје учитељице у купаћем костиму.” Сећам се, када сам ишао у школу, нисам знао ништа о својој учитељици осим да ради у школи, да предаје и оцењује. Ако бих случајно срео учитељицу у супермаркету са корпом у руци, осећао бих се крајње чудно, јер је то нарушавање моје слике о њој. А данас, све се то изменило. Деца су пронашла своје наставнике на „Фејсбуку” и постала су са њима пријатељи. Постало је практично немогуће презентовати себе у посебном светлу за посебне људе уколико имате било какав профил на друштвеним мрежама.

Да ли је ово добро или лоше? Делује ми да може бити и једно и друго. Можемо покварити односе са неким људима, али са друге стране, неки људи могу сазнати занимљиве ствари о нама и заволети нас још више због тога.

 

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси