Вести
22. 09. 2015.
Како је забрањиван НИН: Пендреком по истини
Писати левичарске новине у реакционарној и пандурској Краљевини Југославији 1935. била је комбинација храбрости и надреализма.
Сасвим је прикладно, дакле, што су са првим НИН-ом сарађивали и будући народни хероји Божидар Аџија и Веселин Маслеша, као и Душан Матић и Александар Вучо, књижевници који су зарањали у тамну страну Месеца.
Оно што је Месец осветљавао 26. јануара 1935, када је изашао први број НИН-а, била је Југославија која ће кроз три дана почети масовно да трпа студенте левичаре у концентрациони логор у Вишеграду, и чија ће жандармерија 1. фебруара убити студента Мирка Срзентића на улазу Филозофског факултета, и потом ухапсити стотине његових колега.
Жандарска је држава зато будно пратила већ и припреме за штампу првог броја левичарског НИН-а, те је подигла пендрек над његовим странама чим је цензор прочитао неколицину текстова.
Експресно наређену пленидбу тадашњи су „ниновци“ избегли још експреснијим растурањем целокупног тиража.
Успели су да опстану двадесет шест бројева, до 7. септембра 1935, када је државни тужилац донео решење да се НИН-у ставе букагије.
Довољан је и летимичан поглед на последњи број да буде јасно да је НИН скривио за доживотну робију.
Већ на другој страни читаоцу се нуди текст под насловом „Док се италијански војници спремају за војни поход, ратни лиферанти се богате“, а у њему и ови редови:
„… Свуда се ради само на рату и за рат. Ратни лиферанти већ сада, у току само ратних припрема, даве се у парама. И као увек у оваквим приликама корупција и све зло што га она собом доноси слави пуну победу. Али на савесној припреми рата, који је на прагу, зарађују не само италијански капиталисти, већ и капиталисти земаља чији се политички интерес укршта са експанзијом италијанског империјализма…“
На истој страни налази се и доказ потоње максиме да „сваки новинар НИН-а може бити министар, а ретко који министар може да пише за НИН“, јер у тексту „Облаци над Балтиком“ стоји и следеће:
„… Немачко-пољски споразум, пак, није ништа друго него прва етапа велике и нашироко засноване акције хитлеровске Немачке против Совјетске Уније; акције која, поред намере да се уништи комунистичка Русија као таква, има за циљ освајање и колонизирање совјетске Украјине и стварање доминантног положаја Немачке у европској и азијској Русији. Наравно да се Пољска нада да при том распарчавању Русије ни она не би остала кратких рукава. Колико је та нада оправдана, тешко је предвидети. Ми држимо да смо у праву ако сумњамо да би у случају победе свемоћна Немачка имала много обзира према земљи која се, по свом географском положају, испречила на пут њеној експанзији на исток…“, што је увид који нису имале, или су га потискивале, скоро све воштане фигуре које су тих година одлучивале о политици Пољске, Француске, Велике Британије и других држава које ће кроз неколико година разарати нацистичке чизме и бомбе.
Када већ говоримо у увидима, један од најзабавнијих и најјезивијих које човек може имати када чита новине старе осамдесет година јесте дојам да се за тих осам деценија под небом није променило богзна шта.
„… Новине су, наравно, овакву једну сензацију једва дочекале, те најсензационалнији дописи и фотографије са ‚острва самоубица’ постадоше врло уносна трговина“, пише у тексту о јапанском острву Ошима, које су прославиле самоубице што су себи пресуђивале драматичним скоковима у вулкански кратер.
И тај ће текст читаоци НИН-а моћи да прочитају на другој страни последњег броја нашег старог и славног претходника, који поклањамо у следећем броју.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.