Вести
17. 09. 2015.
Будућност медија
Добре вести! Захваљујући дигиталној револуцији, цели свет је на вашем смартфону: забава, вести, коментари, игрице, подаци, шопинг, и порно, порно, порно. Лоша вест! Индустрије које су научиле да ове садржаје пласирају путем старих аналогних канала, као што су папир или етар, у стању су колапса.
Принт медији су на самрти.
Музичка индустрија такође.
Издавачка индустрија је већ прича сама по себи.
Магазине да не спомињемо.
Чак су и телевизије у истом стању.
Широм света.
“Како?”, питате се.
Ми смо у златном добу садржаја.
Имамо више избора, више квалитета, више домишљатости, више свега неко икада у људској историји.
И скоро све то је бесплатно!!!
Истина. И управо у томе је проблем, у чињеници да је готово све то бесплатно.
Ако се осврнемо иза себе и посматрамо развој медија, једна ствар била је константа развоја, а то је профитабилност која се углавном заснивала на снази оглашавања – било је могуће бесплатно гледати серију Бонанца и листати копије “Чикаго трибјун” или “Пипл” магазина за неколико новчића.
Некада су власница медија били добростојећи јер је постојала велика потражња за њиховим производима. А њихов производ нису биле вести или забава, то сте били ви, тј. публика.
Зенице ваших очију су биле та вредност.
Неколицина медијских власника није много бринула о конкурентима, јер једноставно није било много оних који су имали капитала да себи приуште пресе за штампу, камионе за дистрибуцију или торњеве са антенама за емитовање програма, да не спомињем овом приликом стотине запослених неопходних за производњу и дистрибуцију садржаја.
Србија, са мањом распрострањеношћу брзог интернета него остатак света, на неки начин је била изолована од тржишних сила.
Нажалост, не задуго. Тај тренутак је завршен.
Постале су небитне расправе о томе какве медије и садржај публика жели.
Више нисте “изоловано острво” у односу на друге.
Људи ће једноставно имати онај садржај који желе и који им се нуди са било које тачке у свету.
Онда је дошла револуција.
Одједном, свако може да буде издавач са минималним трошковима.
Свако може да буде музички продуцент.
Свако може да буде редитељ.
Свако може да буде емитер.
То је створило бескрајни резервоар садржаја и има две погубне последице.
Прва: маса публике се распснула на буквално милионе online URL-ова, и друга: засићеност садржајем изазвала је засићеност огласним порукама и према закону понуде и потражње, оглашивачи имају мање могућности да искористе огласни простор и време.
Дакле, молим вас, хајде да пробамо да урадимо једноставну рачуницу:
Мање огласног простора x мање публике = много мањи приход за сваки садржај.
А ако то није било довољно катастрофално, исти дигитални алати који омогућавају да било ко пласира садржај такође омогућавају корисницима да избегну огласе.
Ако смо нешто научили у последњих 20 година, онда је то да публика избегава огласе по сваку цену.
Блокатори огласа, премотавање видео садржаја, спам филтери...већина огласа никада није виђена људским оком.
Ова апокалиптична предвиђања, или “сценарио хаоса” како сам га назвао, и о коме сам писао још пре десетак година у Advertising Age–у постао је и тема моје истоимене књиге из 2007. године, нажалост су постала стварност.
Огромна количина садржаја коју сам раније поменуо не долази од “здравог” бизниса, стиже нам захваљујући аматерима, бизнис шпекулантима и финансијским фондовима који црпе уштеђевину све док се не појави неко магично решење за остваривање прихода.
Ове јесени, на школи Wharton Универзитета у Пенсилванији организујем самит издавача и топ менаџера из неких од икона америчког медијског бизниса: “Вашингтон поста”, “Њујорк тајмса”, НПР-а, Фејсбука, Епла и многих других, како бисмо разменили искуства о приходима и разговарали о оглашавању и одрживом етичком медијском простору.
Тема више није – и без обзира да ли је реч о НБЦ-у, “Вогу” или РТС-у – наметање одређене естетике некој пасивној публици.
Сада је тема како истовремено обезбедити садржај који подједнако плаћају оглашивачи, донатори, претплатници, порески обвезници и комерцијални партнери, сви желећи пажњу.
Ово је егзистенцијална криза која не може бити избегнута увођењем неких нових закона, нити се може испреговарати са уредницима или другим ауторима садржаја, нити ће се разрешити сама од себе.
Налазимо се усред тоталног претумбавања медијског бизниса.
Ништа из старих аналогних времена више није свето. Осим новца… И истине.
Аутор је један од водитеља програма “у медијима”, недељног програма националног државног радија са бројем слушалаца од 1,3 милиона.
Главни је уредник медија поста, гостујући професор на универзитету Пенсилванија и виши сарадник на Wharton future of advertising programu, у центру за напредне студије менаџмента на истом универзитету.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.