Вести
08. 09. 2015.
Слика и реч
Дошло време да се сложим са Љиљом Смајловићком, па чак и да јој дам подршку, ваљда неће закерати што је подршка штампана латиницом.
Шта ме је навело на тако радикалан потез? Једна слика, ето шта! Слика наиме тела утопљеног дечака-избеглице које су таласи избацили на неко турско жало. Глодурка, дакле, пре неки дан објавила потресну фотографију и то је моментално (и предвидиво) изазвало констернацију и моралну панику у редовима овдашњих танкоћутника. Знате већ како то иде!
Ју, ју, ју! Па зашто? Па с којим правом? Па како? Па је ли то у реду? Породична новина! То читају и деца! И прочаја...
Фотографија је ваистину жестоко узнемирујућа. Кад је погледа, човеку напросто дође - како је то у „Јутарњем листу“ написао Миљенко Јерговић - да уђе у ту фотографију и да, ако и није у стању да га оживи, дечака бар окрене на леђа и да му бар лице извади из песка у који је заривено.
Без обзира на све, такве фотографије треба објављивати. Само су такве фотографије у стању да макар привремено продрмају успаване савести. Западна цивилизација оваква каква је очигледно на умору и та болест није од јуче, суптилнији духови - Пановићев и мој узор Шпенглер, рецимо дијагностификовали су је још на почетку прошлог века.
Дијагностиковали су је - истина са извесним закашњењем - и овдашњи теоретичари јуродивости, па су, непрејебиви какви су, дошли на идеју да се ограде од „трулог запада“.
Ко бива - ми смо православци, ex oriente lux, немамо ми ништа са том трулежи, ми смо гостољубиви и имамо душу. Ствар, међутим, не стоји тако. Ми смо део - умал по инерцији не рекох неотуђиви - те цивилизације, као што су њен део и народи из којих пристижу реке избеглица. Јудаизам, хришћанство, ислам, католицизам, православље, протестантизам - то су, да кажемо, породичне свађе. Имам ли доказа? Имам.
Јудеохришћански свет (са свим поменутим националним персонама драматис) је у стању жестоког расула, дочим се далекоисточне цивилизације солидно држе. Колико је то могуће на овом гуравом свету. Није такозвани Запад без греха у том замешатељству. Уопште није. Далеко од тога. Ту су се, на Западу, тамо негде почетком XIX века, зачеле делузије западне величине, западне цивилизованости и западне супериорности и ту се, на западу, на блискоисточне и балканске земље почело гледати као на изворе јефтине нафте и јефтине радне снаге.
Многа зла блискоисточних и балканских земаља потичу од предрасуда које је тим земљама (и народима) запад наметнуо милом или силом.
И - као у пословици - крчаг је ишао на воду док се није разбио, а из крчага су покуљале реке избеглица које хрле где - на запад. Ако се Запад прене из себичности и летаргије, можда се догоди чудо, па се сви џумле пренемо из цивилизацијске клиничке смрти. У супротном, зна се - флашица воде и кожне гаће.
Коментари (1)
Остави коментар08.09.
2015.
nesko@gmail.com
Priča o fotografiji počinje da ide na živce. Potpuno je jasno da je njeno objavljivanje u medijima podobno za informativno-propagandne i druge interese "naših stranih prijatelja". Svako drugo objašnjenje je čisto bacanje prašine u oči i ono se može raditi na bezbroj načina.
Одговори