Вести
04. 09. 2015.
Дечак и велики брат
Читалац се могао уверити да се „Политика” у четвртак разликовала од свих осталих српских дневних новина. Једини смо на насловној страни објавили фотографију трогодишњег сиријског избеглице чије је мртво тело море избацило на плажу популарног летовалишта у Бодруму. Слика је страшна, као што је страшна и судбина малог Курда за ког није било живота у Кобанеу, па су га родитељи укрцали на барку за грчко острво, које га такође није хтело, да би његов кратки живот скончао тамо где су га можда и најмање желели.
Неки наши читаоци су протестовали што смо их суочили с бруталношћу која ће нас прогонити. Неки су нас прозивали због сензационализма и воајерства, други због повреде достојанства детета.
Нисам једини главни уредник на свету који је објашњавао да слика вреди више од хиљаду речи, да је малени Ајлан Курди постао симбол сеоба народа овог века. Најугледнији светски листови учинили су што и „Политика”, објавили су потресну фотографију и укључили се у расправу о томе шта је права улога новинарства у друштву: да узнемирава савест или да чува миран сан. Колегиница која извештава о грађанском рату у Сирији изгубила је стрпљење: „Они који веле да сам повредила достојанство сиријског дечака нека се обавесте шта се дешава у Сирији. И нека провере значење речи достојанство.”
Читалац је јуче, нажалост, могао да се увери и да се „Политика” по нечему није разликовала од осталих београдских листова. И наши су менаџери продали простор на насловној страни за рекламу једног ријалитија.
Одлука о објављивању слике мртвог дечачића у црвеној мајици и откопчаним патикама на бодрумској плажи редакцијска је одлука, спада у надлежност уређивачког тима и за њу главна уредница сноси пуну одговорност. За мене није било дилеме: објави и буди проклет.
Одлуку о продаји простора на насловној страни за рекламирање ријалитија није донео нико у редакцији „Политике”: редакција о томе није чак ни консултована. У модерним медијским кућама постоји строга подела између редакције и финансијског, маркетиншког и огласног сектора. То је нека врста ватреног зида, какав у модерно доба постоји између цркве и државе: теоретски се тако штити уређивачка независност и обезбеђује да оглашивачи не могу да утичу на редакцијску аутономију.
Проблем је у томе што се читаоци љуте на редакцију када их на насловној страни увреди рекламни садржај на какав у „Политици” нису навикли. С правом се љуте. Њих не занима јесу ли новинске редакције за менаџере само „место трошка”, за њих је насловна страна „Политике” образ ове новине, излог на коме нема места за „Великог брата”.
Коментари (3)
Остави коментар07.09.
2015.
"Politika" je u pravu
Naslovna strana "Politike" sa fotografijom nesrecnog decaka, a koja je "uzburkala" deo srpske javnosti, najvece je licemerje iste te javnosti! Zasto se ona ne podigne protiv svih sludjujucih emisija na mnogim televizijama i ogavnih stranica zute stampe? I ne samo zute! Gde su tu oni koji treba da vode racuna o medijskom prostoru i mentalnom zdravlju ove nacije? Cula sam nedavno neke od njih na tu temu i bila zgranuta sta "ugledni" novinari podrazumevaju pod terminom "sloboda stampe" Nema te reci ni u jednom jeziku sveta koja moze da opise besmisao rata i stradanje dece i, uopste, bilo kog naroda. Zbog tog besmisla i neprestanog ukazivanja na zlo, smatram da je urednica "Politike" ispravno postupila i objavila fotografiju koja je, umesto reci, rekla sve, i, mnogo vise od toga. Izazvala je pravu lavinu emocija na svim meridijanima i zapitanost svakog normalnog coveka - DOKLE? Dokle ubijanja, dokle egzodusa svakakve vrste, dokle beznadja, dokle terora velikih sila, dokle...
Одговори05.09.
2015.
Sitnica koja mnogo govori
Ne kaže se obraz ove novinE, već obraz ovih novina...
Одговори04.09.
2015.
au brate
Ne samo da uzurpira rukovodeca mesta u novinarstvu, nego mora i da piskara i da stalno nesto porucuje. Au brate, kakav egotrip.
Одговори