Вести
04. 09. 2015.
Суша: Један власник медија
Члан Савета Регулаторног тела за електронске медије Гордана Суша изјавила је данас да то тело нема законских могућности да забрани ријалити програме у медијима, али може да прати да ли се крши програмски елаборат на основу којег им је додељена фреквенција и она потом одузме, указујући да лично сматра да је томе најближи радио Б92, односно Play.
Суша је, на међународној конференцији у организацији недељника Newsweek, нагласила да је данас добила петицију са 80 потписа којом се од савета РЕМ тражи забрана ријалити програма.
- Сви сте овде у сали хвалили нови сет медијских закона, а ја сматрам да су они одузели надлежност РЕМ, рекла је Суша.
Суша је истакла и да Србија има "једног власника" медија који и не мора да зове уреднике, већ уредници претпостављају шта он мисли.
За три месеца, април, мај и јун, рекла је Суша, премијер Србије Александар Вучић је имао 522 насловне стране новина и сви текстови су били неутрални, нигде критике, због чега сеи говори о самоцензури.
Србија има једну особеност, а то је да јавни сервис, који ја зовем државном телевизијом, има већи кредибилитет и уверљиовост од комерцијалних, најгледанија је станица и има најмање реклама, док приватна телевизија, ТВ Пинк, је постала парадржавна телевизија, рекла је Суша.
Новинарка РТВ Војводине Љубица Гојгић, која је на тај јавни сервис прешла са приватне ТВ станице Б92, рекла је да је"отишла спасавајући живу главу, онако како је нису спасилеОља Бећковић и Даница Вученић".
Она је изјавилоа да је отишла "потпуно скрханог ега и сломљеног срца, ослобођена илузија".
-Ми смо на Б92 радили важну ствар, ми смо имали Инсајдер, на конференцијама су се чекала питања новинара Б92, они који нас нису волели су нас поштовали, а сада окрените Play, рекла је Гојгић.
-Захвална сам РТВ Војводини која је преузела ризик да им се придружим, рекла је Гојгић и нагласила да би се свашта могло урадити од покрајинског сервиса када би му се дао буџет инвестиционог фонда ККР или шеика од Катара.
Не бих волела да Слободан Георгијев оде у Беч да одатле шаље приче о ужасним случајевима корупције у Србији, рекла је она.
Шта је вест диктира онај ко је газда, а газда жели да заради новац.
Да би зарадио новац мора да буде са врхом власти.
Тај цемент који је над медијима у Србији може да се пробије, али то није лако, рекла је Гојгић.
Гојгић је истакла и да се медији данас купују не да би се ширила пропаганда, већ да се блокирају други од појављивања у медијима.
Уредница информативног програма Хрватске радио-телевизије Ламија Алечковић рекла је да је њу сачекала одлука о промени термина Дневника са 19:30 сати на 19, али је нагласила да им је то донело 40.000 нових гледалаца.
Она је нагласила да су људима дражи комерцијални медији од јавних сервиса, али да она сматра да јавни сервиси не треба да јуре гледаност.
Алечковић сматра да медији не би смели да буду марионете у рукама политичара и да посебно треба бити пажљив у изборним кампањама, да се медији "не оклизну".
Извршни продуцент Н1 Игор Божић рекао је да га за годину дана нико никада није позвао "одозго" да каже да ли треба нешто да уради или не уради.
Телевизија се финансира на основу кабловског оператера који издваја део новца за информативни програм, а United Group суфинансира један део, рекао је Божић.
Уколико претплатници буду желели да гледају твој програм опстаћеш, додао је он.
Божић који је радио на РТВ Војводини упоредио је рад јавног сервиса и приватне станице и нагласио да екипа од два човека на приватној телевизији за дан направе колико четири човекана јавном сервису за недељу дана.
Директор Ал Џазире Балкан Горан Милић оценио је да је снага медија оно што код људи ствара кредибилитет, питајући шта би се "прексутра променило ако се сви договоре да постоји слобода медија".
Немојте ми рећи да у ово време данашњих могућности неко не може, па неће га јурити продужена "црна рука" до Беча да га убије или пребије, истакао је Милић.
Оде у Беч па напише шта му је на памети, па се прослави.
Можда изгуби посао, па шта је проблем изгубити посао, рекаој е Милић.
Истичући да у Србији има 1.400 медија, Милић је рекао да ако у свакоме ради по 10 новинара, то је 15.000 људи, а до рата је било 3.500.
Криза у којој је број учесника кризе повећан пет пута, упозорио је он.
Милић је изјавио да су плате запослених на Ал Џазири од 50 до 70 одсто веће него у јавном сервису, али је учинак 300 oдсто већи са мање људи.
Учесници панела "Телевизије у региону" сагласили су се да ће теме ове јесени бити избегличка криза, избори и економскаситуација у Европи.
Коментари (1)
Остави коментар05.09.
2015.
Rijaliti programi: kulturne ili ekonomske usluge?
ОдговориNa pocetku ovog teksta je tacna i istinita konstatacija: "Član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Gordana Suša izjavila je danas da to telo nema zakonskih mogućnosti da zabrani rijaliti programe u medijima, ali može da prati da li se krši programski elaborat na osnovu kojeg im je dodeljena frekvencija i ona potom oduzme ... ."
Zakonske mogućnosti za zabranu rijaliti programe u medijima bi postojale ako bi prethodno, prema clanu 25. st. 1. i 3. Zakona o elektronskim medijima, Regulator doneo uputstvo radi efikasnijeg sprovođenja ovog zakona, kojim bi se bliže uredio način na koji Regulator primenjuje odredbe ovog zakona koje se odnose na obaveze u vezi sa programskim sadržajima.
Tada bi, po clanu 26. stav 1. ovod zakona, fizička i pravna lica, uključujući i pružaoce medijskih usluga, imale pravo (i mogucnost, prim. D. P.) da podnose prijave Regulatoru u vezi sa programskim sadržajima pružalaca medijskih usluga, ako smatraju da se tim sadržajima vređaju ili ugrožavaju njihovi lični interesi ili opšti interes.
Valja se podsetiti da, po clanu 15. stav 1. tacka 7. Zakona o javnom informisanju i medijima, javni (opsti) interes u oblasti javnog informisanja je podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanja pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoja obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.
Istine radi, neophodno je na kraju napomenuti da prva recenica u recitalu (5) iz Direktive 2010/13/EU glasi: "Audio-vizualne medijske usluge su isto toliko kulturne usluge koliko su i ekonomske usluge. [...]"
Da li rijaliti programi spadaju u kulturne ili ekonomske usluge bice, valjda, utvrdjeno pomenutim uputstvom R(T)EM-a.