Вести
05. 08. 2015.
Танјуг: Поводом непрофесионалне, неколегијалне и неморалне кампање
Танјуг је већ дуже време мета злонамерне негативне кампање, на коју није реаговао, али је најновији случај - округли сто у организацији Пиштаљке, а у сарадњи са УНС-ом - такве природе да смо сматрали да на њега треба да скренемо пажњу јавности. Пиштаљка је, наиме, организовала округли сто на тему "Танјуг: Пословање, приватизација и перспектива", уз учешће, како је наведено у обавештењу редакцијама, Мирославе Миленовић, из Савета за борбу против корупције, Игора Мекине, представљеног као медијски стручњак, Владимира Радомировића, главног и одговорног уредника Пиштаљке и "запослених у Танјугу".
У прилогу позиву је линкован најновији текст који је Пиштаљка припремила у оквиру пројекта насловљеног "Танјуг, истраживање пословања", који финансира Фондација за отворено друштво.
Тај текст, пак, бави се следећим темама:
а) чињеницом да је Управни одбор Танјуга План и програм пословања агенције за 2014. годину донео на електронској седници, а у прилогу је такозвани "screen shot" нечега што није оригинал документа, односно није документ уопште, а о чему сведочи чињеница да "документ" насловљен као Записник са седнице од Управног одбора од 22. јануара 2014. године нема потпис.
Улога тог " screen shot" је, претпостављамо, да поткрепи тврдњу да је поменута седница УО била електронска.
Седница јесте била електронска, за шта су постојали валидни разлози, а оригинални, потписан записник, уместо "документа" који је "сликан", Пиштаљка је могла да добије од Танјуга, а не да до њега долази "испод руке", што би требало да представља истраживачко новинарство у оквиру рада на плаћеном "пројекту" - Танјуг, истраживање пословања.
б) "одбијањем Управног одбора да верификује" избор једног члана УО из редова запослених, што је поткрепљено Извештајем о резултатима избора за чланове Управног одбора из реда запослених у Танјугу, до којег је Пиштаљка дошла на исти начин као и до тобожњег записника.
Чињеница је да је Управни одбор верификовао избор тог једног члана УО и о томе обавестио Министарство културе и информисања, како би га Влада Републике Србије, у чијој је то искључивој надлежности, и именовала.
ц) истеком мандата појединих чланова УО, о чему је, иначе, Танјуг такође обавестио Министарство културе и информисања, на време и у складу са законом. А што је у искључивој надлежности Владе Србије.
д) накнадама за председника и чланове УО, наводећи при том нетачне податке.
Дакле, округли сто сазван је на основу оваквих "открића", на тему која је и озбиљна и за Танјуг и српско друштво изузетно важна, а најављено је учешће неименованих "запослених у Танјугу", као нека врста "госта изненађења", да би данас било саопштено да су они "јутрос отказали", што је ваљда унело додатни елемент драме.
Није, међутим, позван ни представник власника Танјуга, ни представник управе Танјуга, ни представник менаџмента Танјуга, ни представник финансијске службе Танјуга, нити представник синдиката Танјуга...
Не можемо, истовремено с овим хепенингом који у вези с Танјугом прави Пиштаљка, да се отмемо утиску да је пројекат назван "Танјуг, истраживање пословања" заправо део непрофесионалне, неколегијалне и неморалне кампање, коју већ годинама воде поједини кругови, интересне групе и медијски намештеници у Србији, с циљем да се Танјуг уклони с медијског тржишта.
Реч је о свима онима који су у хајку на Танјуг кренули оног тренутка кад су почели да губе тржишну утакмицу од тог истог Танјуга, у шта уверава чињеница да се Танјугом нису ни на који начин бавили у годинама када је агенција и финансијски и професионално пропадала.
Напротив, хајка је кренула оног тренутка кад је Танјуг почео да се опоравља, а вођена је тако што су њени актери, уз обилату финансијску помоћ из најразличитијих европских и светских фондова, али и новцем који су добијали из буџета Србије, утицајним круговима, посебно европским, пласирали причу о својој "борби за демократизацију" медијског тржишта у Србији, а што се заправо своди на уклањање Танјуга са тржишта.
И то би било легитимно, да није неколико чињеница.
А пре свега те да су и актери хајке против Танјуга и њихови штићеници и промотери такође добијали новац не само од страних донатора, него и из српског буџета, те да су аргументе заменили опскурним текстовима на појединим једнако опскурним порталима, користећи се лажима или полуистинама, твитовима и анонимним дојавама и коментарима професионално безначајним "инсајдерима", а у покушају да уруше углед Танјуга на професионалном, концепцијском, па и на људском плану.
Пиштаљка, дакле, није усамљена.
Или Пиштаљка заиста верује да би било ко, а понајмање ми у Танјугу, могао да поверује да они - само седам дана уочи приватизације агенције - искрено брину о томе шта ће бити с Танјугом и приватизацијом Танјуга...
Па, и у то бисмо, можда, поверовали када би се Пиштаљка са истим еланом, мада свакако уз боље и аутентичније аргументе, бавила, рецимо, тоталном финансијском нетранспарентношћу великих играча на медијској сцени Србије, или када би, рецимо, с истом упорношћу истражила колике су накнаде, односно зараде свих тих медијских посленика, а колике плате њихових запослених, односно новинара, колико се плаћа на рачуне, а колико на руке, или - како и колико они који се "сами сналазе", који тек "некад и нешто" добију од европских фондова, добијају из истог тог буџета из којег и Танјуг добија средства, али, за разлику од њих, потпуно транспарентно, легално и легитимно, све док је у власништву државе.
Да не буде дилеме, није нама проблем то што било ко добија новац из буџета, него лаж и лицемерје, што је, уосталом, обележило претходне две деценије српског друштва у вишестраначкој "демократији".
Лаж и лицемерје је оно што је и урушило српско друштво, а свакако и српско новинарство, а не електронска седница Управног одбора Танјуга од 22. јануара 2014. године.
А о свему осталом, чиме су Пиштаљка и УНС прекршили закон, новинарски кодекс и етичке и моралне норме, Танјуг ће објашњења потражити на Савету за штампу и Суду части.
Коментари (1)
Остави коментар06.08.
2015.
Problematični mandati
Tanjug je decenijama na jaslama države, za razliku od Foneta i Bete, koji se samostalno finansiraju. Problemi, a posebno kadrovski, su dugo pristni u toj agenciji, ali njihovo rešvanje se uporno odlaže. Vreme je da tome dođe kraj. Šta je sa organima u toj instituciji - upravnim odborom i direktorkom? Da li im je istekao mandat?
Одговори