Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Немам одговор за „таблоидизацију”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

26. 07. 2015.

Аутор: Борка Г. Требјешанин Извор: Политика

Интервју: Љиљана Мркић Поповић, ректорка Универзитета уметности у Београду

Немам одговор за „таблоидизацију”

Ректорки Универзитета уметности у Београду др Љиљани Мркић Поповић догодила се протекле недеље, на самом завршетку њеног другог мандата „таблоидизација”, али и и јавна подршка на стотине глумаца, редитеља... Прва дама ове угледне институције јавно је оптужена да месецима врши мобинг над запосленима у Ректорату: „Она виче на запослене, вређа их, лупа вратима, намерно смањује плате и премешта људе на нижа радна места...”.


 

 

Како се осећате ових дана?

Осећам се веома поносном на резултате које постижу како наши студенти, тако и професори на познатим такмичењима и признатим фестивалима широм света у веома строгим конкуренцијама.

Наши студенти и професори доказују оно што је суштина нашег универзитета, а то је строга селекција студената, успешан спој традиције и савремене технологије у студијским програмима и индивидуални приступ студенту, који се поставља у центар студијског процеса.

Оно што је драгоцено и  јединствено на Универзитету уметности у Београду јесте то да су врхунски уметници, прваци у својим областима,  уједно и професори – педагози који преносе своје знање и умеће студентима.

Колико иду моја сазнања, нигде на универзитетима и факултетима уметности не предају активни врхунски уметници, већ педагози који су се посветили том позиву.

Такође, осећам велико олакшање и задовољство избором уваженог колеге професора Зорана Ерића на функцију ректора за наредни мандатни период.

 

Колико напис о вама  у таблоидним новинама може да наруши углед Универзитета уметности, на чијем сте челу од 2009. године?

Такви текстови наносе непроцењиву штету угледу не само ректора, као  његовог представника, већ и Универзитета уметности у целини.

И зато се у надлежним институцијама мора заштитити  углед и достојанство, не само лично, већ и свих оних који су ме два пута демократски изабрали на одговорно место ректора Универзитета уметности.

 

Запослени у Ректорату су вас оптужили за мобинг. Како је дошло до ове немиле ситуације, тј. оптужби на ваш рачун у којима се поред осталог наводи да сте ректорка која се „храни страхом других”?

Морам да истакнем да су запослени у Ректорату Универзитета уметности својим радом, посвећеношћу и ентузијазмом допринели резултатима овог ректорског тима.

Радити успешно значи веома поштовати рад, ред и дисциплину.А то није лако и не свима.

Многи великани светске и домаће драматургије бавили су се људском душом и умом.

Иако сам радила у преко 400 представа, са изузетним редитељима и сјајним глумцима, који су у својим улогама покушавали да дођу до суштине лика, његових мотива, догађања у људској свести и људској души, немам одговор на ово ваше питање.

И не бих умела да одговорим ни после свих спознаја које сам стекла радећи на драмама најпознатијих драматурга.

 

Са друге стране фасцинантна је брзина којом су уметници стали иза вас. О чему то говори?

Истога дана када се текст појавио, одржан је Колегијум декана и Ректората на позив председника Савета професора Славенка Салетовића и донет је закључак да се одбијају инсинуације и да се пружа пуна подршка ректору Универзитета уметности у Београду.

Тим  званичним институционалним реаговањем, добијена је професионална заштита и сатисфакција.

А онда се догодила једнодушна и масовна реакција уметника.

Та снага уметничке oдважности и солидарности потпуно ме је задивила.

Била сам дубоко људски дирнута и професионално почаствована речима које су исказане, заиста је реткост то чути за живота.

Те речи су ме испуниле захвалношћу, а број потписника и њихове уметничке личности – поносом.

 

Четврта сте жена ректор у дугој историји ове високошколске институције. Колико је деликатно једној дами да се нађе на челу Универзитета уметности?

Прва ректорка Универзитета уметности била је Даринка Матић Маровић, потом Радмила Бакочевић, затим Милена Драгићевић Шешић, а колегу Чедомира Васића наследила сам ја.

Велика је част и одговорност бити ректор било ког рода, а свака од поменутих дама оставила је дело за собом.

Међутим, ништа није могуће без подршке и ја сам имала сталну и несебичну подршку свог проректорског тима, проректорке Марине Накићеновић, проректорке Анђелке Бојовић и  проректора Димитрија Големовића.

Могу рећи да смо сарађивали у апсолутној хармонији.

Представљајући Универзитет уметности на конференцијама и скуповима, учествовала сам у раду Европске конференције жена ректора и Светског форума жена ректора, који су основали водећи универзитети у Кини.

Интересантан је податак да је Форум управо објавио на кинеском језику монографију о женама ректорима у Србији, са нашим биографијама.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси