Вести
24. 07. 2015.
Уз јаснија правила и јаснији токови новца
„ У Србији је могуће утврдити колико електронски медији дају новца држави да би могли да раде и колико средстава директно добијају од државе, али би подаци о томе требало да буду приказани на приступачнији начин и уз ажурирања на месечном нивоу“, саопштили су јуче представници Транспарентности Србије на конференцији за новинаре.
Такође истичу да се постављена правила углавном поштују, али да нису довољно разрађена, као и да је потребно израдити и објавити образложења за одлуке које се тичу финансирања државе од медија и медија од државе, наводи се у извештају Транспарентности Србије о токовима медијског новца и улози Регулатора електронских медија (РРА и РЕМ) што је била тема конференције.
Како је рекао програмски директор ТС Немања Ненадић, у оквиру Закона о радиодифузији било је предвиђено да се сви вишкови, односно суфицит уплаћује у буџет државе и распореди за тачно одређене намене, а да у пракси није могло да се установи да је то поштовано и велико је питање да ли су норме биле примењиве.
Ненадић је казао да је тренд да приходи и расходи РРА имају „опадајући низ“ нарочито у последње две године и да је од 2010. године смањена количина новца којим је РРА располагала са око 4,2 млиона евра на 3,7 милиона евра у 2014.години.
Остварени приходи РРА су сваке године били већи од планираних, али су већ годинама у паду.
Исто тако и расходи РРА имају тренд опадања при чему је очигледан труд да се постигну уштеде нарочито 2013, 2014. године, а највећи реалан пад трошкова је у последњих пет година забележен код зарада и сталних тршкова.
Суфицит, односно вишкови који треба да се уплаћују у буџет 2010. године износили су близу 800.000 евра, а прошле године око пола милиона евра.
Ненадић је казао да РРА не испуњава у потпуности стандарде транспарентности, али да, генерално гледано спада међу боље институције по питању количине објављеног материјала и ажурности.
Када је реч о накнадама које електронски медији уплаћају РЕМ, односно РРА, будући да је реч о обавези сваког носиоца дозволе, требало би их објављивати на сајту информације о томе да ли се та обавеза поштује, речено је на конференцији.
Исто тако би и Министарство културе и медија требало да објављује редовно податке о успешности програма који су били суфинансирани из буџета, наводи се у извештају.
Генерални секретар Регулаторног тела за електронске медије Ненад Јанковић казао је да то тело од оснивања до данас није повећало накнаде које плаћају медији.
Како је казао сви емитери који имају дозволе за националну фреквенцију касне са уплатама за то у просеку око месец дана.
Јанковић је рекао да не касне једино РТВ Пинк, која је та средства уплатила до краја године, као и Б92 и Прва телевизија.
На конференцији је речено да предстојећу систематизацију радних места у РЕМ би требало искористи да се што прецизније утврде и образложе потребе за људством, као и начин ангажовања.
Такође Трансперентност Србије упозорава да се накнаде које плаћају медији већ годинама реално смањују, а ускоро се применом Закона о електронским комуникацијама може очекивати њихово свођење на покривање нужних трошкова рада Регулатора.
У извештају Транспарентности Србије наводи се да је током ранијих година у одсуству правила за финансирање програма у области јавног информисања донето неколико аката који су уређивали ту област на разним нивоима власти, али су те норме биле недовољне да отклоне ризике од настанка корупције.
Главни проблем је, како наводе, велика дискреција која постоји код доношења одлука о томе шта ће бити финансирано, у којој мери и на основу којих критеријума ће бити подељена средства за одређене програме.
Спровођење пројекта за израду овог извештаја подржала је Фондација за отворено друштво Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.