Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Кога је наљутила Хадиџа Исмаилова?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 07. 2015.

Аутор: Charles Recknagel, приредила Сабина Чабаравдић Извор: Радио Слободна Европа

Кога је наљутила Хадиџа Исмаилова?

Новинарка Хадиџа Исмаилова постала је позната након што је писала о корупцији у земљи у којој се критика власти ријетко толерира, а најчешће кажњава. Након седам мјесеци у истражном притвору, Исмаиловој напокон почиње суђење, у петак, 24.јула.

 

 

Тужилаштво јој спочитава клевету, утају пореза, незаконито пословање и злоупотребу овласти, на шта Хадиџа одговара да су оптужбе политички мотивиране, а да је њен притвор очигледан доказ репресије у Азербејџану.

Новинарка је својим радом евидентно јако наљутила власти, али и друге моћне азербејџанске фигуре. Шта је открила и кога је наљутила, питања су на која смо тражили одговор. 

Хадиџа Исмаилова истраживала је непотизам на највишем нивоу у Азербејџану, укључујући и породицу предсједника Илхама Алијева. Њени су прилози емитовани у програму азербејџанског сервиса Радија Слободна Европа, који је на локалном нивоу познат као Радио Азадлик. Слушаоци широм земље чули су њене приче, али су их представници власти игнорисали, одбијајући одговорити на било који детаљан навод из Хадиџиних прилога.

У аугусту 2010. Исмаилова је открила да је Влада, током приватизације огранака државне авио-компаније АЗАЛ укључујући и банку, потпуно заобишла Одбор за приватизацију државне имовине, основан како би се осигурали транспарентни натјечаји.

Користећи документе добивене у државном Одбору за сигурност новчаних трансакција, Хадиџа и њена колегиница Улвије Асадзаде откриле су да су међу новим власницима банке и два члана породица двојице високих државних функционера, од високо позиционираних дужносника. Једна је супруга предсједника АЗАЛ-а, Зарифа Хамзајева, а друга Арзу Алијева, кћи предсједника државе.

У мају 2012., у заједничкој истрази Радија Слободна Европа и Пројекта за извјештавање о организираном криминалу и корупцији (OCCRP), Исмаилова открива да је “прва фамилија” лично профитирала од изградње Кристалне дворане, објекта вриједног 134 милиона долара, изграђеног за потребе такмичења за пјесму Еуровизије. 

Породица Алијев била је “скривени власник” грађевинског предузећа Azenco, које је опет било “тихи вањски сарадник” с њемачком фирмом Alpine Bau Deutschland AG, једином твртком која се појављује у службеним папирима као извођач радова на концертној дворани.

Пратећи замршену структуру и траг новца, Хадиџа је открила да су већински власници у предузећу које је регистровано на кућну адресу тадашње предсједникове супруге и његових двију кћерки. 

Азенцо је рутински добијао уговоре за пројекте које финанцира држава. Само у 2010.години, према биљешкама Агенције за набавку, њихова је вриједност износила 79 милиона долара.

Хадиџино истраживање показало је и како су двије кћери Илхама Алијева повезане са највећим азербејџанским мобилним оператером Azercell.

Хадиџини извјештаји били су први такве врсте у Азербејџану. OCCRP уредник Drew Sullivan каже како је она била прва особа која је открила имена породице Алијев, умијешаних у послове за које су власти тврдиле да немају ништа с тим. 

"Она је била та која је дошла с првим доказима, који су били изузетно важни јер разбијају илузију", објашњава Сулливан. 

"Пропаганда коју проводе власти омогућава људима да забораве, али кад видите доказе, а кад су документи тамо, не можете више ништа сакрити. Чињеница да су власти реаговале према Хадиџи тако како су реаговале, доказује да је њен рад био учинковит”, прецизира Сулливан.

Он каже како је Исмаилова била свјесна опасности коју собом носи истраживање “прве породице”, али је прихватила тај ризик.

"Она је на сопственој кожи осјетила како се влада у Азербејџану и она зна те људе који се баве насиљем, организованим криминалом. Они су зли, лично доживљавају сваку критику, и у стању су 'сломити' сваког ко им се нађе на путу: политичку странку, пословне људе или било кога другог. С обзиром да је Хадиџа све то знала, знала је и да ће бити ухапшена. А то је искрена храброст!”, закључује Сулливан.

Новинарка Радија Слободна Европа наставила је писати, унаточ растућем притиску да прекине, прво од анонимних извора, а касније изравно од власти.

У марту 2012. године примила је непотписану поруку с фотографијама и видео снимком који у њеној спаваћој соби тајно биљежи најинтимније тренутке неке особе. У писму је упозоравају да ће снимке објавити, ако се не почне “понашати”. Она је одговорила јавно осудом примитивне уцјене која је неће зауставити, након чега се снимак појавио на интернету. 

Непуну годину касније, објављен је нови видео, а у фебруару је позвана на “информативни разговор” под сумњом да одаје државне тајне Сједињеним Америчким Државама. Када је, и послије тога, наставила писати, 5.децембра 2014. године, на темељу оптужби да је бившег колегу подстицала на самоубиство, завршила је у притвору. 

Оптужбу је њен бивши колега повукао, али су је власти оставиле у затвору под новим оптужбама за клевету, утају пореза, незаконито пословање и злоупотребу овласти.

Лишавање слободе Хадиџе Исмаилове изазвало је широку реакцију у свијету са захтјевом да ју се пусти на из притвора. Амерички ПЕН центар додијелио јој ове године награду "Barbara Goldsmith" за слободу писања, а у уводницима су Неw New York Times i Washington Post њено хапшење означили “јединицом мјере за репресију у Азербејџану”.

У краткој биљешци коју је из затвора послала Азербејџанском сервису Радија Слободна Европа Хадиџа каже:"Сви знате да сам овдје због разоткривања корупције. Једини начин да се овом режиму докаже да није у праву, јесте наставак разоткривања корупције, наставак одбране права потлаченог народа. Да, то је цијена коју ваља платити. Али, је вриједна тога!"

Азербејџански власти су 26.децембра 2014.године претресле просторије Радија Слободна Европа у Бакуу и без објашњења запечатиле редакцију. Заплијенили су документацију и опрему, те,мимо закона привеле запослене у полицију, гдје им није дозвољена правна помоћ. Правни заступник Бироа у Бакуу одстрањен је из Суда када су запосленима изречене мјере забране путовања у иностранству. 

Иако је биро у Бакуу затворен, програм Радија Азадлик наставио се емитовати из Централе у Прагу.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси