Вести
21. 07. 2015.
Сећање на Срђана Ђурића, првог главног и одговорног уредника БК ТВ
Чије је дело БК телевизија?
Време често учини да успомене избледе, али није згорег повремено се подсетити историјских дана бурних деведесетих година прошлог века, када је настајала приватна телевизија БК ТВ, коју је основала компанија „Браћа Карић“.
То подсећање данас, у овом часу, после толико прохујалих година, има још један повод и смисао, а то је сећање на прерану смрт великог професионалца и човека, Срђана Ђурића, који је био први и најмлађи главни и одговорни уредник, и те како заслужан за њен медијски бум о коме се и данас говори с великим респектом, као и да се коначно сазна пуна истина о историјском подухвату за српско телевизијско новинарство и његовим актерима, чији сам ја био део као први директор и оснивач.
Код Богољуба Карића се 1995. године родила идеја да направи телевизију.
Онда је на ту тему почео да разговара са мном, али ти разговори нимало нису били лаки.
Ја сам му прво објаснио како би и шта направио, али он је рекао да ћемо наставити разговор и да ћу ја бити директор телевизије.
Мислио је да ја једва чекам да ми се тако нешто понуди, али сам ја био резервисан.
Знао сам да је телевизија јако скупа играчка.
Међутим, Богољуб је одговорио да то није битно, већ да се направи само добра телевизија.
У следећем разговору Богољуб је опет почео причу о томе да се направи телевизија.
Ја сам тада рекао да у начелу пристајем, али да ипак треба да се договоримо и да неке ствари прецизирамо.
На то је он одговорио: „Ма, лако ћемо, нема проблема.“ Ја сам му рекао има.
Онда ме је позвао у свој кабинет и ту смо наставили разговор. Рекао сам: „Знам како радиш, с ким радиш, какви су твоји односи са медијима. Ја бих волео да ми дозволиш да ми направимо телевизију, да нам се нико не меша у уређивачку политику. Ако за годину дана не буде међу две најбоље ТВ, ја ћу се повући".
Онда сам почео да склапам тим људи.
Са Срђаном Ђурићем сам имао добро искуство, знао сам га као поштеног, одговорног, вредног. Ниједног тренутка нисам размишљао ко ће бити главни и одговорни уредник.
Позвао сам га једног дана и рекао му да ће он бити главни уредник .
Изнео сам му мој концепт и почео да му набрајам имена кога да ангажујемо. Срђан се сложио са свим што сам предложио. Тако смо заокружили целу причу око тима. Ту су били: Југослав Пантелић, Катарин Шпанић, Тања Јордовић, Ненад Зафировић, Видоје Веселиновић, Влада Милић, Бора Миљановић...
Свако од њих је у свом послу био најбољи или међу најбољима. Ја сам потписао 160 уговора. Просек старости ове екипе био је 24 године.
Пошто сам Богољубу коначно представио свој тим, он ме је позвао у кабинет да би ми рекао: „Је л' ти мислиш са овом децом да правиш телевизију?" Ја сам му одговорио: „Богољубе, ја са њима мислим да правим добру телевизију и ова деца ће да праве малу децу свим другим телевизијама.“
Он је, ипак, имао резерву, јер је навикао да на телевизији раде нека велика, звучна имена. Но, ја сам му рекао да знам колико је и којих новинара и уредника на његовом платном списку и да мени такви не требају. Јер, такви новинари не могу да буду прави професионалци, да објективно информишу јавност и бране своју професију. Сви они ће бити добро плаћени за свој рад, али посао морају да обављају високо професионално, са чиме се Богољуб мање-више сложио.
И коначно, тог 1. септембра 1995. кренуло се са БК телевизијом.
Тако смо гурали неких осамдевет месеци, док се није појавио Александар Тијанић.
Онда су код мене почели да долазе људи који су га знали, јер су с њим радили у „Политици“, да га оговарају. Стално сам размишљао шта ће он да ради на БК ТВ.
Међутим, он је долазио, понашао се доста нервозно, није имао ни канцеларију. Тијанић је дошао са Верицом Брадић и Ањом Ранковић. Са њим сам проговорио свега неколико реченица. Увидео је да су сви у мене гледали као у бога, јер су због мене и дошли на БК ТВ.
Због Тијанића сам морао да се чујем телефоном са Богољубом, који је тад био у Канади. Питао сам га шта то значи? Он ми је одговорио да ће бити све у реду. Није ми дао директан одговор.
Тек када се вратио, рекао ми је: „Па, знаш, мени га је послала Мира, а Мира кад нешто каже, ја морам тако да урадим. Јер, све што имам, ја сам добио захваљујући Мири и Слоби.“
Ја сам му на то рекао да није био такав договор. Нисам се уопште слагао с оним што је Тијанић причао на колегијумима и онда сам рекао Богољубу: „Хвала, ја идем.“
Затим су ме звали да се нађемо Звонко Пантић и Драган Којадиновић из Студија Б.
Понудили су ми боље услове од оних које сам имао кад сам одлазио, и сложили смо се да се вратим у Студио Б.
Али, Богољуб то није никако дозвољавао. Нудио ми је разне позиције, да будем заменик директора у његовом „Осигурању“ или да будем његов помоћник, задужен за контакте са медијима и привредом.
Ипак сам се вратио у Студио Б.
БК телевизија је гурала једно време добро, после је почело оно „сликај ми ово, сликај ми оно“ и то већ није било то.
Дошао је и 5. октобар 2000. и онда су ове „петооктобарске јуноше“ почеле да уређују програм.
И кад сам већ помињао Срђана Ђурића, да кажем и то да кад сам га тада срео, био је тотално разочаран. Рекао ми је да даје оставку, а у они су у првој емисији Телефакта објавили да је смењен. То сигурно није било истина, а и да јесте, ко би то могао да учини према човеку који је подједнако заслужан за настанак и медијски, професионални бум БК ТВ.
Ово сам морао да кажем, јер сам био у обавези према Срђану Ђурићу, који нас је прерано напустио.
Срђан је био посебан, специфичан.
После БК телевизије, касније је основао своју агенцију.
И није дуго прошло, тешко се разболео.
Оставио је жену и двоје деце, а толико је волео породицу.
Срђан је имао само три „мане“: био је млад, леп и талентован за оно што је знао најбоље да ради.
А својим професионализмом је најбоље умео да брани професију, којој је давао све од себе.
Аутор је оснивач и први директор БК ТВ
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.