Насловна | Актуелно | Вести | Кабловска не ослобађа плаћања таксе за јавни сервис

Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj Pošalji prijatelju

Вести

21. 07. 2015.

Аутор: Бојан Цвејић Извор: Данас

Душка Вучинић, портпаролка Радиотелевизије Србије

Кабловска не ослобађа плаћања таксе за јавни сервис

Од 1. јануара 2016. године, после годину и по дана, грађани Србије ће поново плаћати претплату за јавне сервисе, али ће се овога пута звати такса. У току су преговори надлежних у Радио-телевизији Србије и Радио-телевизији Војводине о томе како ће тачно изгледати наплата таксе, а једино што се за сада зна јесте да ће она бити око 500 динара. Међутим, многи грађани су незадовољни овом најавом, јер им и даље није јасно зашто се плаћају РТС и РТВ. Зашто је важно плаћати таксу за јавне сервисе, за Данас говори Душка Вучинић, шефица Одељења за односе са јавношћу РТС.

- Такса за РТС и РТВ је предвиђена Законом који је усвојила Народна скупштина 2. августа 2014. године. Највише тело законодавне власти у Србији донело је такву одлуку зато што је обавеза државе да омогући стабилно финансирање јавних медијских сервиса Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине, објашњава Вучинићева.

Већини грађана који користе кабловску телевизију, ипак, није јасно зашто морају да плаћају и претплату, односно таксу за јавне сервисе и претплату кабловском оператору.

- Значајно је нагласити и разјаснити разлику која се често не прави између коришћења кабловске телевизије и телевизијских програма. Кабловски оператери су углавном приватне компаније које пружају само техничку услугу. Кабловским телевизијама се плаћа услуга преноса сигнала, да не бисте морали да имате „антену на крову“. Држава је обезбедила бесплатан дигитални сигнал, тако да кабловску треба да плаћате само ако желите више канала. Али, то је ваш избор и не ослобађа вас таксе за јавни сервис. Закон каже да кабловски оператери бесплатно емитују програме националних телевизија. У Србији не постоји особа која може да схвати да поклањаш некоме програм у који си уложио милионе евра, да заузврат не добијеш ни динар, а да онај ко емитује твој програм на њему зарађује. Јасно је да кабловски оператери не чине услугу националним телевизијама, јер су оне у дигиталној ери доступне свима.

Доста је оних који кажу да не желе да плаћају јавни сервис жалећи се на ТВ садржај, а опет је РТС најгледанији већ годинама у Србији. Како то коментаришете?

-Једино на програмима РТС-а гледаоци су имали прилику да прате емисије целокупне жанровске понуде (свих 13), а наш други програм углавном је резервисан за емисије научног, деч јег, образовног, програма прилагођеног гледаоцима са посебним потребама, културног, уметничког и верског садржаја. „Вечни сјај детињства“, „Занимање дете“, „Плава птица“, само су неки од наслова од 184 емисије које је Дечји програм приказао од почетка године, међу којима је и Мали дневник, који је емитовао своју 200. епизоду. За нешто старије, у години за нама, приказали смо 574 емисије домаћег и страног школског програма. Мисија и одговорност РТСа јесте у чувању, неговању и промовисању националног идентитета и културе, образовања, заштите животне средине... Само прошле године произведено је 260 емисија које обухватају наведене области. Подсећам и на обимне документарне серијале: „313“, „Србија у Великом рату“ и 403 емисије из области културе. Једини смо који имамо Културни и Спортски дневник, који на дневном нивоу обрађују актуелне теме и дешавања из културе и спорта. Велики спортски догађаји постиж у огромну гледаност једино када се емитују на програмима РТС. После седам година најстарији и најугледнији тениски турнир Вимблдон емитован је на РТС. Сви мечеви су били изузетно гледани, а укупан број гледалаца који су барем један минут гледали финале Новак Ђоковић Роџ ер Федерер износи 1.867.000. У време када су сви ријалити програми имали своја финала и завршне фазе, најгледаније је ипак било финале Европског првенства у женској кошарци које је емитовано на РТС.

И репризе домаћих серија су увек међу најгледанијим програмима, иако РТС-у многи замерају што их понављате по више пута...

-Домаће серије, и премијерно и репризно, бележе изузетну гледаност и нашле су своје место у 20 најгледанијих телевизијских програма. Јасно је, свакако, да нико не може да произведе 365 нових епизода серијског програма годи шње. У тренутној финансијској ситуацији посебно. Све наше серије високе су продукције, а чак и репризно, гледаније су од осталих садржаја на другим телевизијама. Увек има нових гледалаца и оних који би да их поново виде. Ми се поносимо нашим серијама јер у њима негујемо богатство матерњег језика, његове варијетете и као реалност и као уметнички израз. Серије дефиниш у актуелно време у ком живимо и обрађују теме и проблеме свакодневног живота. У сенци повике на репризе не смеју да остану премијерно емитоване серије попут „Јагодићи опро штајни валцер“, „Монтевидео, видимо се“ и „Бранио сам младу Босну“. Редакција драмског и серијског програма само у првих шест месеци ове године снимила је и емитовала десет епизода серије „Улица липа“, три епизоде серијала „Атомски здесна“, седам представа у оквиру циклуса ТВ театар и приказала три студентска филма. У припреми је и ТВ филм „Без степеника“, у којем је покојни глумац Ђуза Стојиљковић имао своју последњу улогу.

Не одступамо од стандарда и квалитета

" РТС је једина медијска кућа која има своју музичку продукцију: велики симфонијски оркестар, два народна и један џез оркестар, три хора од којих је Колибри недавно обележио 50 година постојања и у сталном је успону популарности. Такође, негујемо културну баштину, кроз бројне садржаје наше галеријске и издавачке делатности. РТС поседује и води рачуна о телевизијским и радио записима као културном наслеђу од националног интереса. Ми никада не одступамо од наших стандарда и квалитета, што је очигледно по мери наших гледалаца, а гледаност је главни доказ за то“, напомиње Вучинићева за Данас.

Novac zaradite sami, ne otimajte od građana!!!

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Надимак:

наслов:

Коментар:

Саопштења Акције Конкурси