Вести
21. 07. 2015.
Медији у земљама ОЕБС: Притисци и (ауто) цензура
Слобода изражавања и доступност информација од јавног значаја све су угроженији у земљама ОЕБС-а – један је од закључака који се могао чути на конференцији “Слобода изражавања, медијске слободе и (ауто) цензура у земљама ОЕБС” која је почела у понедељак у Београду.
На дводневној дебати, у организацији Хелсиншког одбора за људска права, учествује више од 70 представника организација цивилног друштва, експерата за слободу изражавања и медије, представника независних институција, тела ОЕБС-а.
Физичка безбедност и даље је најећи проблем с којим се суочавају медијски радници, констатовао је Фране Мароевић, из Канцеларије ОЕБС-а за слободу медија, отварајући конференцију “Слобода изражавања, медијске слободе и (ауто) цензура у земљама ОЕБС”.
“Не прође седмица а да неки од представника ОЕБС-а не позове власти у некој од држава-чланица да осуди такве нападе, да делују, да истраже и идентификују учеснике напада и наручиоце, те да их казне по закону. Власти морају показати да се такви напади неће толерисати и да напади на новинаре неће остати некажњени”, истакао је Мароевић.
Земље Западног Балкана још увек се суочавају са изазовима унапређења слободе говора и трансформације аутоцензуре у конструктивно и критичко новинарство, истакли су неки од учесника.
Медијски радник у Србији који, упркос чврстој руци државе, одлучи да уради нешто што неће бити схваћено као конструктивно, готово са извесношћу се излаже тешкоћама, упозорава Заштитник грађана Саша Јанковић. Тим храбрим појединцима, сматра он, треба омогућити много бољу заштиту.
“Не може се медијска слобода заснивати на херојима. Као што се ни један други систем нити институција не може заснивати на херојским актима. Данас немамо заштиту људи који устану против притиска, а за професионалне принципе и то је један од основних разлога нагомиланих проблема које имамо.”
Медији као део проблема
Новинарство је на врху листе професија чији су радници изложени репресији због посла којим се баве, констатује Harry Hummel, члан Платформе за грађанску солидарност.
“Такође се у све већем броју земаља суочавамо са ситуацијом да се новинари суочавају са правним поступцима против њих, јер су користили информације које су им обезбедили ‘звиждачи’.”
Но, треба признати да, док неки медији у Србији трпе притиске, други су део проблема, упозорава Саша Јанковић.
“Многи успевају да одоле и остану верни етичким и професионалним стандардима, али често уз велику, а у последње време, рекао бих, недопустиву, непропорционалну индивидуалну цену. Неки наравно попуштају под притиском, а неки су и део тог притиска”, рекао је Јанковић, који је и сам био жртва вишенедељне хајке неких провладиних таблоида, након што се усудио да покрене поступак контроле поводом инцинента током Параде поноса, у којем су учествовали припадници Жандармерије и обезбеђења брата премијера Александра Вучића.
Иако су државе Западног Балкана изразиле жељу да постану чланице ЕУ, на том путу ће морати да покажу конкретну одлучност управо на питању слободе медија, наглашава Лаурент Лоуис Стоквис, амбасадор Краљевине Холандије у Србији.
“Ова трансформаторска снага процеса интеграција у ЕУ може бити заиста успешна само ако је вођена политичком вољом и политичким деловањем на националном нивоу. Излазак државе из власништва медија и транспарентна и фер расподела јавних фондова представљају важне кораке у смањивању могућности политичких притисака на уредничку политику”, казао је Стоквис.
Конференција се завршава 21. јула, и на њој би требало да буду донесене препоруке које ће представљати основ за доношење београдске резолуције о слободи изражавања. Планирано је да она буде усвојена у децембру ове године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.