Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  На радију све више празних глава робот-водитеља
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

20. 07. 2015.

Аутор: С. Крајиновић Извор: 021.rs

На радију све више празних глава робот-водитеља

Претпрошлог четвртка је дефинитивно, после 26 година, угашен Радио Б92. Односно, угашен је онај део концепта овог радија који је опстајао последњих неколико година, док су неке друге вредности на том медију временом нестајале. Сада се, бар тренутно, зове PLAY.

Утишале су се и реакције, искључиво на интернету, многи су били носталгични, ретко ко разочаран, нико изненађен, био је и понеки позив за покретање неког новог симбола бунтовног урбаног Београда. Углавном, већина, она разумна, више нема снаге ни воље за било каквом реакцијом за нешто што је безнадежно. Овај радио је у склопу целокупног РТВ система одавно променио власника, а одлука да се мења програмски концепт такође је донета много раније.

Б92 има националну фреквенцију као и С, Индекс, ХИТ (бивши Роадстар) и станице јавног сервиса. Индексом су једно време управљали Словенци, ХИТ су такође у неком тренутку купили Хрвати, али су сви отишли када су спознали могућности српског тржишта. Сада су све станице са националном фреквенцијом у српском власништву, сем, бар још увек Б92.

Све је исто, мало је другачијег

Не улазећи у то какво ће даље бити опредељење деведесетдвојке, треба рећи да преостале три станице личе као јаје јајету, иако се музички доста разликују. Додуше, Индекс одскаче због водитељског кадра, али то је ствар укуса. За очекивати је и да PLАY, тј. некадашњи Б92 или како ће се звати убудуће, уђе у ову групу где је већ тешко разликовати ко је ко.

Наравно, различитост у програмском и музичком концепту још увек се може наћи на јавном сервису или оним станицама које и даље опстају због новца који добијају из државне касе попут двестодвојке или Студија Б. Још неко време. Али свакако не та врста различитости коју је имао Б92 и коју још увек имају поједине локалне станице по Србији.

Како се све свело на исто?

Одговор би био - због новца. Сви желе да на својој фреквенцији имају што више публике како би продали више реклама. Иако новца нема, али нема везе, то је једини модел. Такође, треба смањити и трошкове, а то подразумева кадар. Због тога је потребна "комерцијализација", препознатљива музика, мало или без вести, добра продукција, водитељи - шта се заломи, зависи колико имаш пара.

О "форматирању" (прилагодити програм и музику твојој унапред одређеној, жељеној и јединственој публици, тзв. "циљној групи") се говори најмање две деценије, али је епидемија почела пре коју годину. Наиме, тада је на овдашње радијско тржиште стигао словеначко/хрватски модел "успешне" радио станице. Модел по ком функционишу загребачка Антена, Отворени радио или љубљански Радио 1.

Они су само пример, иако има много таквих тамо. Изузимајући за нас потпуно неразумљив словеначки хумор по коме се у њиховој јавности истиче тај Радио 1, све остало је на таквим станицама више-мање исто. Тај концепт који тзв. "консултатни" овде умеју дебело да уновче подразумева следеће:

Музика - популарна (популус - народ, народњаци), односно комерцијална, оно што је на први такт препознатљиво. То није ништа ново ни бесмислено, али је овде неко одлично скапирао како дише просечан српски конзумента радија, односно какав је заиста његов "осећај за филинг" музике. Зато се махом иде на опробан модел који уједно руши све приче и школе о томе како је потребно правилно оформити музичку листу.

Као и свуда у свету најпопуларнија је наравно домаћа, наша музика. Па им се тако и сервира, у складу са укусом. Зато данас на Радију С можете чути заредом ЕКВ па оног Ћетковића или Северину, свеједно и свеједно је. Небулозно, али пролази. Они су убедљиво најслушанији српски радио.

Вести - што краће, то боље. Ко још данас може да слуша нешто што је дуже од минут, то су Американци утврдили још пре 40 година. Тренутно на станицама доминира концепт од две вести, плус једна из спорта и прогноза. То се показало као успешан модел, да се не смарају већ уморни слушаоци!

У зависности из ког центра их преузимају, или од капацитета станице (да ли имају пара и за репортера) дешава се да имају и тон. Вести су опште, брутално агенцијски безвезне, има их на свим осталим медијима, дакле оно што се апсолутно може свуда чути, а горе од тога је што више није битна ни основна предност радија у односу на друге медије - да буде први у јављању, да има нешто Најновије.

Посластица је после вести, свуда исти модел. Уместо спикера после џингла појави се водитељ који каже тренутну температуру и прогнозу, а онда после још једне идентификације позове на смс са питањем где су радари, или нешто у вези са саобраћајем и тако у круг, од вести до вести. Јер, сви возимо, сви смо у колима, сви јурцамо аутопутевима.

Програм - што краће причати и што баналније. Нису пожељне емисије, репортаже, рубрике, интервјуи, свака прича дужа, не више ни од три минута, већ не дужа од 30 секунди. Када сте последњи пут на некој од локалних станица чули јављања репортера са лица места? Или, ако већ немају новинаре, разговор поводом неког догађаја.

Обавезна је обрнута најава песме: "Оно што следи је Мајкл Џексон, али пре њега иде Џон Њумен, а сада слушате нову Мадону". И као покварена плоча, опет и опет и опет. Наравно, има смисла, публика се на фреквенцији смењује на сваких 15 минута, па их не треба давити, треба их што дуже задржати и оваквим најавама "навући" да остану ту где јесу. То је један од милион трикова.

Али то уједно подразумева концепт новог робот-водитеља, безидејног и безличног, углавном површног и спремног на бесмислен говор и који се од колеге са друге станице разликује само по свом личном имену. А некада је и то исто.

Углавном су то голобради клинци пред којима је тек стваран живот, којима још увек ништа не значи блам за ступидно изговорену реч или читаву мисао, који непрестано трабуњају небулозе, краду туђе идеје и пристају да се понашају по војничком принципу - причај само онако што ти се каже. Незнање и мањак опште културе махом не смета просечном слушаоцу, није толико битно.

Част изузецима, попут горепоменутих водитеља са Индекса.

Слоган - да садржи реч ХИТ, у супротном боље да те нема.

Све ово лоша је копија америчког модела радија, још лошија британског, а тешко да има везе са радио-станицама у неким развијеним западно-европским земљама. Или, можда би боље било рећи да је копија одлично прилагођена просечном слушаоцу са ових подручја. Да банализујемо, те копије са робот-водитељима који причају у оквиру тачно одређених секундних циклуса намењене су свима они којима је ЕКВ супер и који уједно оду да попуне трг када пева Српска мајка.

Наравно, свака станица одлучује како ће се у тржишној трци за новцем определити и поставити, али и у односу на буџет којим располаже. Свуда у свету је тако, сви модели су легитимни, наравно и пожељни за менаџере јер "публика то воли". Већинска.

Тако је у свим локалним срединама када су у питању радио-станице. Све је исто, иста музика (није битно да ли станица пушта страну, домаћу или комбиновану музику), слични гласови, исти програмски концепт, исти слогани, идентичне музичке подлоге. Све је постало исто, или у најмању руку - слично. Све је мање другачијег, а армије робот-водитеља се умножавају.

Свуда су и странци па није за чудити се. Само у Новом Саду држе или консултују четири локалне станице!

А да ли публика заиста то жели на радију?

У већини. Плитко и лајт, кратко и безвезе. Већина кад чује говор на радију уме истог момента да пребаци на другу фреквенцију. Зато се махом поштује то златно правило радија: немој ништа да учиниш што твог слушаоца може да изнервира, јер он за један секунд може да промени фреквенцију ако си досадан. То је одувек било тако, нема ту пуно тога новог, неког новог правила.

Али, шта је са оном публиком која жели да чује неки глас разума, другу страну, нецензурисане садржаје и другачије мишљење, неку квалитетну ауторску емисију, добар контакт програм, једноставно - ауторе, креативце, генијалце од чијих мисли се заледиш, отвориш уста и слушаш као омађијан, или се смејеш сам у колима као да си полудео? Или вести и емисије које не долазе из исте кухиње, које је за тебе спремила редакција којој верујеш! Дакле, оне које занима квалитет, они који нису "циљна група", нису та пожељна приземна већина?

Оно због чега медији постоје и због чега је држава одлучила да их помаже. Медији, не џу бокс. Медији. А и радио је, ваљда, некакав медиј.

PLАY сигурно неће приређивати Дневник у пет. Или девет. Нити ће имати уреднике који умеју да ураде квалитетан интервју. Неће ни давати простор људима који заиста познају музику или све исмевају. Нити ће овакав Индеx вратити оног Ђуру што помаже грађанима у решавању њихових комуналних проблема (он је сада на некој локалној београдској станици).

А проблеми нису нестали тек тако, преко ноћи. Напротив. Пуно је ствари које не ваљају, које не функционишу. Треба неко јавно да каже о нечистоћи у кварту, о насиљу, о лошем образовању, корумпираним лекарима, важаним градским одлукама, планираним поскупљењима, погубним одлукама државе. Када неко то јавно изговори, онда се то и чује. У супротном, сви се правимо да проблем не постоји, све је супер, екстра, врх!

Много тога квалитетног више нема на српском радију, а све мање ће и бити. Полако, лагано, све клизи у истом смеру.

 

Коментари (4)

Остави коментар
уто

21.07.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 08:40

prosto kao pasulj

Zašto ovoliko teksta, kada se sve može reći jednostavno - koliko para, toliko muzike! Sviraj kako gazda kaže, jer on te plaća. Hoće radio, hoće TV, a da ga malo košta i da zaradi na reklamama. A ''pranje mozga'' se podrazumeva, jer tako se radi na zapadu, odakle sve preuzimamo i kopiramo. Hteli smo , zar ne!

Одговори
уто

21.07.

2015.

Nikola [нерегистровани] у 08:35

muzika

Nema se puno toga dodati ovom tekstu, sve je to tako kako je. Mozda ipak jedna sitnica koja verovatno nije stala u ovu analizu, a to je muzika. B92 je bio jedna od retkih stanica koja je davala prostor dobrim poznavaocima muzike da se iskazu kroz svoje autorske emisije, da nam puste nesto sto nismo nigde mogli da cujemo, da nas necemu nauce. A gde je najbolje mesto za to nego na radiju. Ima smisla naravno, ali sa komercijalizacijom tesko.

Одговори
пон

20.07.

2015.

Goran Dukić [нерегистровани] у 21:14

r.i.p. B92

Odlican tekst, naravno moze ga gledati svako iz svog ugla. Ali jasno ukazuje na stanje na radijskoj sceni Srbije. Nije puno drugacije ni napolju, ali smo mi mala i specificna problematicna drzava. Takođe, procitao sam dosta tekstova o gasenju radija B92, uglavnom kukaju i podsecaju na stara vremena iz devedesetih. Ovde je sasvim druga perspektiva. U svakom slucaju palac gore.

Одговори
пон

20.07.

2015.

Nebojša Njagujević [нерегистровани] у 18:01

Krajnovićevo UO ANEM-isanje

Slobodan Krajnović o svemu piše sem o FAKTIČKIM razlozima za ovakvo stanje u medijima. Ili ne zna ili ne sme! Čemu onda ovoliko pisanije? Da se spreči bistrenje mutne vode. Uzgred, pojedini izrazi korišćeni u tekstu kojim se opisuju mediji ponižavajući su za profesiju. "Rugala se ruga pa postala druga".

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси