Вести
20. 07. 2015.
Радио који смо волели да мрзимо
Деведесетдвојка на радио таласима више нема информативни програм, док се и на телевизијама приводи крају прекомпозиција медија који губе информативни, а добијају искључиво забавни карактер.
Вест коју је саопштио менаџмент Радија Б92 да током лета стиже модернизација захваљујући технолошким иновацијама у позадини скрива тужну истину да је нова „машина” за пуштање музике заменила 12 новинара и медијских радника.
Најаве о свежем музичком концепту у преводу значе да ова радио-станица више неће емитовати оно по чему је и била препознатљива – вести у 9 и 17 часова и то у трајању од по 25 минута.
Из Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) одмах је стигло упозорење да ако Радио Б92 промени програмску концепцију може да изгуби дозволу за рад.
И ова радио-станица је то, изгледа, озбиљно схватила.
Како за „Политику” каже председник Савета РЕМ-а Горан Караџић, из те медијске куће стигао је званични мејл у чијем садржају је заправо обећање да неће мењати програм.
„Пратимо ситуацију и уколико дође до промене у програму мораће да се суоче са губитком дозволе“, каже Караџић.
Онај неповерљив део јавности сматра да ће Б92 дозволу да сачува кратким вестима, такозваним „хедовима”, где је цела поента догађаја смештена у наслов. За разлику од оних зависних од информација, бриге немају метеоропате будући да тај уређивачки концепт до сада никада није цензурисао временску прогнозу.
Овакав сценарио, по којем „игра” већина радио-станица у Србији, предвиђа и професор Факултета политичких наука Раде Вељановски.
„Нажалост, у Закону о електронским комуникацијама не постоји стриктна одредба да медији морају да се држе онога што стоји у њиховим елаборатима на основу којих су добили дозволу за рад. Иако РЕМ тврди да ће санкционисати Радио Б92 уколико се не буде придржавао обећаног, сматрам да се то неће догодити јер ће емитер „хедовима” да разреши ситуацију у своју корист“, каже Вељановски.
Наш саговорник додаје да је потез менаџмента Б92 губитак за медијску и јавну сцену, а да је резултат чињенице да јавни интерес не доноси профит.
Уз стари имиџ који је подразумевао информацију на првом месту, у историју је отишло и име.
Б92 постао је Плеј радио. Верни љубитељи Деведесетдвојке сматрају да је то праведно, јер нови концепт не сме да се кити револуционарним именом.
Емотивне реакције на ове промене објашњење имају у чињеници да је Деведесетдвојка била симбол демократије и борбе против режима Слободана Милошевића.
Своје незадовољство многи су исказали на друштвеним мрежама: „ Отерали сте најбоље што ова земља има. Зашто би неко слушао још један радио који је исти као и 128 других радио-станица? Хиљаду песама у низу без реклама? К'о да радио чине само песме “, једна је од реакција на представљање новог радија.
Иновацијама грчких власника радијска публика остала је ускраћена за озбиљно и аналитичко новинарство.
Сада се тек чује, односно види, да је Б92 била не само антимилошевићевска, већ пре свега, професионална и аналитичка информативна кућа.
Био је то радио који смо волели да мрзимо.
Тај губитак потврђује и РЕМ-ов списак комерцијалних радио-емитера који имају националну покривеност.
Осим Радија Б92, ту су и Радио С, Хит мјузик ФМ и Радио Индекс.
Иако је у профилима ових радио станица (осим радија Хит мјузик ФМ) наведено да је реч о „емитерима целокупног програма”, у стварности њихова програмска шема састављена је од редова шале и редова музике.
Празнине огласног простора попуњавају оскудне вести.
Закључак је јасан: домаће радио-станице, изузев Радио-Београда, махом не емитују информативни програм, па се не чини да је далеко ситуација у којој ћемо се о дешавањима у нашој земљи информисати са фреквенције Слободне Европе или са Дојче велеа.
Драстично мењање уређивачког концепта, пре Радија Б92, задесило је истоимену телевизију.
Један део јавности неколико недеља, ако не и месеци, био је под „утиском недеље”, а онда су нас „шерови” уверили у невероватну гледаност ријалити програма.
Одрицањем од новинарских звезди информативе, попут Оље Бећковић и Љубице Гојгић, приводи се крају радио који смо волели да мрзимо. Приметно је, рецимо, да се у тумачењу актуелних догађаја уместо аналитичарима предност даје комичарима.
Некада сушта супротност, ајнштајновска Деведесетдвојка заличила је на ружичасту телевизију Жељка Митровића. Апсурд је да се „Пинк” од свих комерцијалних телевизија највише приближио информативном програму.
Да информација којим случајем не залута до гледаоца допринос је дао и један кабловски оператер.
На недавно одржаној конференцији за новинаре у београдском Медија центру од генералне директорке СББ-а Драгице Пилиповић Шефи добили смо објашњење зашто је из њихове понуде нестао канал Б92 инфо.
Склоњен је, јер Деведесетдвојка четири године није услишила СББ-ове молбе о оснивању регионалног информативног канала са уређивачком политиком по вољи кабловског оператера.
Осим откривања до тада непознате праксе да се у уређивање медија мешају дистрибутери, присутнима је било јасно да је Б92 инфо своје место у каблу уступио регионалној телевизији Н1.
Иначе, власник овог кабловског канала уједно је и власник СББ-а. Истини за вољу, и Б92 инфо, као и Пинкови информативни канали по гледаности остали су испод радара мерљивости.
Судећи по најавама, власници телевизија будућност виде у ријалити програмима. Од јесени, Жељко Митровић ће вратити на екране „Фарму”, грчки власници емитоваће „Великог брата”, док ТВ Хепи не намерава да прекине ријалити до 2020. године.
Таква одлука и није чудна за телевизију чији је власник познат по егзотичном надимку Пецони. Али смо од Ајнштајна много више очекивали, него што је потврдио да је новинарство у Србији – релативна категорија.
Коментари (2)
Остави коментар20.07.
2015.
Душан Жички
Тако је Вишња, свака ти је на месту осим оне "Апсурд је да се "Пинк" од свих комерцијалних телевизија највише приближио информативном програму". Није апсурд Вишња,само мало претреси своју констатацију и видећеш зашто није.
ОдговориИначе,ја лично и даље волим да мрзим Б92 Радио или ТВ свеједно, још од неких давних дана. И, не знам зашто, ставрно.
20.07.
2015.
DVOLIČNI ILI NESPOSOBNI GORAN KARADŽIĆ
Goran Karadžić, kao i većina članova Regulatornog tela, nisu dostojni mesta i funkcije koju obavljaju.
ОдговориNjima je najvažnije da što duže primaju visoke plate pa "glume" svoje pretnje i za svoje stavove bore se samo na papiru.
Kod dodele nasionalnih TV frekvencija jedna je podeljena na dva dela dozvole su dobile dve TV stanice
Košava i Happy. Prva da emituje zabavno informativni program od 18.30 do 06.30, a druga da emituje od ujutru do popodne isključivo program za decu.
Nekoliko godina kasnije Peconi kupuje najpre TV Košavu, a zatim i TV Happy iako zakon nije dozvoljavao da kjedan vlasnik poseduje dve televizije.
Na volšeban način 12 sati dečijeg rograma pretvara se u samo nekoliko sati pre podne - po dozvoli
Radio difuznog saveta, a zatim dečiji program gotovo nestaje i umesto njega idu Parovi i Maldivi.
Što je još gore i onaj simbolični sat dve dečijih crtaća stešnjen je izmedju segmenata pornografije PAROVA.
Neka nam gospodin Karadžić odgovori zašto Peconiju nije oduzeta licenca jer je uništio dečijih 12 sati programa dnevno?
Sada prete da će oduzeti licencu radiju B 92 jer odustaje od koncepcije. Happy je mnogo ranije i drastičnije odustala od proklamovane koncepcije zbog koje je čak plaćala i manje takse.