Вести
20. 07. 2015.
Играрије без граница
Уместо да се јавно обзнани који ће информативни програми од града добити понешто пара од укупно десет милиона динара, за све и за целу годину, зато што информишу грађане о „питањима од јавног значаја”, конкурс креће испочетка – јер је објављени био противзаконит.
Прошле суботе, односно 11. јула , требало је буде објављена одлука о расподели средстава којима град Крагујевац учествује у суфинансирању такозваних медијских пројеката.
Уместо одлуке, који дан по истеку рока, сазнајемо да од тога нема ништа, шта више поништава се конкурс објављен крајем маја и све се враћа на почетак.
Таква информација, међутим, не долази у званичној форми, као саопштење или штогод слично, које „потписује” град Крагујевац као „оглашивач јавног позива”, што би био бар основни ред у јавном комуницирању, већ ширу вест о томе доноси дневни лист „Политика”, у уторак, 14. јула.
Обнављањем читавог поступка у ствари се само наставља једна велика играрија коју води крагујевачка власт, а чије су жртве медији који по законским правилима, важећим од почетка ове године, за објављивање „садржаја за остваривање јавног интереса у области јавног информисања” (тако се то сада официјално каже) имају право на суфинансирање прихваћених пројеката новцем из градске касе.
Друга страна тог права јесте обавеза локалне самоуправе да поштује нова начела медијског финансирања, иначе дефинисана Законом о јавном информисању и Законом о локалној самоуправи.
Хронологија дешавања, која потврђује зашто ова процедура има епитет играрије, у најкраћем ишла би овако.
Прво је са великим закашњењем, тек 28. маја, град Крагујевац објавио јавни позив за суфинансирање „пројеката производње медијских садржаја”, јер ти садржаји у најмању руку треба да имају континуитет, што предпоставља да конкурс за текућу годину буде истакнут бар на почетку те године.
Друго, буџетом града за 2015. планирана су средства од 40 милиона динара за медијске пројекте, али је јавним позивом „одрезана” тек четвртина тог износа – десет милона.
Питање је чему онда служи буџетско планирање кад једнократним одлукама може да се прекраја по политичкој вољи функционера, али од тога је погубнија чињеница што се Крагујевац оваквим односом према медијима сврстао у „фењераше” међу великим или већим центрима у Србији (на пример Ниш информативним кућама даје шест пута више, Нови Сад три пута, као и Зајечар, Суботица или Сремска Митровица).
Међутим, чим је јавни позив објављен, саопштењем је реаговала Коалиција новинарских и медијских удружења (УНС, НУНС, АНЕМ, ЛОКАЛ ПРЕС и Независно друштво новинара Војводине) тврдњом да – Крагујевац не поштује закон, јер је расписао конкурс којим је право учешћа ограничено на медије са седиштем на територији овог града. У саопштењу се даље каже: „И поред упозорења Коалиције и првобитног обећања да ће конкурс бити исправљен и објављен у прошли четвртак (4. јуна – прим.ред.) надлежни у Крагујевцу то нису урадили. Како је Коалицији речено у том граду, градоначелник Радомир Николић није желео да исправи конкурс, иако је обавештен да он није у складу да Законом”.
Можда у овом случају став струковних Удружења и не би био важан (јер политичарима ништа није лакше него да „откаче” тамо неке „ен-ве-о”), да не постоји законска обавеза да у комисијама које одлучују о медијским пројектима буду управо чланови новинарских и медијских асоцијација.
Међутим, у истом саопштењу с почетка јуна пише и следеће: „Коалиција подсећа да неће учествовати у поступцима који нису у складу са прописима и да неће предложити кандидате за комиије у локалним самоуправама које се оглуше о Закон”.
Када је прошле недеље, гостујући на Телевизији Крагујевац у емисији посвећеној медијима, члан Градског већа Борис Ковачевић рекао да комисија за оцену медијских пројеката још није „комплетирана”, стигла је само потврда „где је запело”.
Новинарска и медијска удружења држала су се става да не учествују „у поступцима који нису у складу са прописима”, па независна комисија није могла ни да буде формирана, тачније нико се није јавио на „позив за учешће у раду комисије”, који је био саставни део конкурса.
У међувремену, када су се новинари распитивали за судбину суфинасирање медија, незванични и врло конспиративни одговори гласили су: Не знамо, чекамо да се градоначелник врати са годишњег одмора.
После свега, пошто је конкурс поништен (не наводи се када и чијом одлуком), помоћник градоначелника задужен и за јавно информисање Обрад Турковић за „Политику” каже: „Нови конкурс, усклађен са законом и правилником, биће расписан у најкраћем року. О томе ћемо обавестити сваког ко је већ конкурисао, а нови јавни позив за буџетско финасирање медија биће отворен за сва јавна гласила уписана у медијски регистар, без обзира на то где им је седиште”.
Значи, ако поновљени конкурс буде објављен, рецимо, двадесет и неког јула, па прође још петнаест дана за пријављивање и још месец дана за одлучивање (ако рокови остану као што су и били), одлука о суфинансирању медијских пројекта града Крагујевца могла би да буде донета – негде у септембру.
Потом следи потписивање уговора, а када ће паре стићи на рачуне медија ради „остваривања јавног интереса у области јавног информисања” – то ваљда нико не зна. Један колега рече – биће за Нову годину, наравно 2016., када би већ требало да се зна како ће се медијски колач делити догодине.
И шта сада?
Најкраће, за градску власт ништа, за медије апсолутно необавезујућа позиција. Необавезујућа у смислу да може да их не занима такозвани јавни интерес, а преведено на праксу он значи ”истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање грађана” (Закон о јавном информисању).
Јер, зашто би законска правила важила за једну страну, а да друга, оличена у градској власти, којој такође закон налаже да финансира остваривање тог интереса, може да се понаша — апсолутно неодговорно?
Другим речима, не ради се овде о томе да ли ће информативне куће опстати и опстајати, пошто и новинари, као и многи други у овом граду, могу завршити на улици; овде је реч о односу локалне власти према грађанима и њиховом уставном праву „да истинито, потпуно и благовремено буду обавештени о питањима од јавног значаја”.
Можда је у политичкој збиљи, коју карактеришу волунтаризам и импровизације сад и излишно питати како је донета једна противзаконита одлука (потписао ју је град Крагујевац – Градско веће), зашто није исправљен конкурс после јасне и благовремене реакције Коалиције новинарских и медијских удружења, како треба квалификовати чињеницу да се не поштује стриктно одређен рок за доношење одлуке по моделу – сам га одредиш, сам га прекршиш?
На крају и најважније питање: да ли је овде само власт аболирана од непоштовања закона?
С ризиком да овим питањима новине „Крагујевачке” у актуелној „градској кући” буду додатно подвучене линијом на „црној листи” медија и да никада не виде ни кинту од ткз „пројектног финансирања”, пошто се зна у кога су и нож и погача, преовладава осећај да у учмалом, занемелом и тешко депресивном Крагујевцу ваља бар питати и изрећи лични став.
Коментари (1)
Остави коментар21.07.
2015.
zapažanje
Kao učesnik u radu komisije za projektno finansiranje medija, kao nezavisni član u ime jedne male opštine, uverih se kako rade stručnjaci iz nezavisnih novinarskih udruženja i koalicija, koje su ih delegirale. To je u najmanju ruku skandalozno. Zna se koji projekti će proći, ko za koga lobira i ko kome deli deo kolača. Toliko o brizi za javni interes, A što se Zaječara tiče, koji je pomenut u tekstu kao pozitivan primer, naravno da deli više para medijima, kad je vlasnik lokalne TV jedan od čelnika grada. Još jedan dokaz o tome koliko je skandalozno projektno finansiranje!
Одговори