Вести
18. 07. 2015.
Оправдана упозорења о притисцима на балканске новинаре
Организација за заштиту људских права Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch) оцјенила је да новинари на Западном Балкану раде у непријатељском окружењу и позвала власти Србије, Црне Горе, БиХ и Косова да смјеста предузму кораке како би медијима створили безбједне услове за рад и окончали праксу некажњивости за пријетње и нападе на новинаре.
У извештају "Тешка професија - напади на медије на Западном Балкану", HRW позива Европску унију да поштовање слободе медија постави као кључни услов у приступним преговорима.
Новинар Туфик Софтић, који се се налази под полицијском заштитом од како је брутално претучен, за РСЕ каже да подржава препоруке HRW-а.
„Па ја бих се у потпуности сложио са оцјеном да би слобода медија требало да буде услов за улаза земљама Балкана у ЕУ. Просто вјерујем да је демократија незамислива без слободних медија. Ево, покушајмо замислити медијски простор у Црној Гори без тих неколико независних медија, ма какав ми став имали о њима, ма какво мишљење имали, ма како критички гледали на њих и тражили им имане. Ја мислим да би то био потпуни мрак", коментарише Софтић у чијем је дворишту, коју годину након што је претучен, детонирала експлозивна направа, а нападачи до данас нијесу откривени и санкционисани.
HRW, сматра Софтић, са правом инсиситра на томе да се прекине пракса некажњивости напада на новинаре.
"Чињеница је да немамо адекватне казне, а немамо ни у потпуности расвијетљене значајније случајеве напада на новинаре. Ја нећу потенцирати свој случај, ту су ствари мање више познате. Али желим да кажем да би требало инсистирати на строжијим казнама и, ако је потребно, на измјени законодавства на построживању казнене политике", оцјењује Софтић.
Напади на новинаре и застрашивања, судски поступци који се помињу у извештају HRW, само су један део приче о веома тешком положају медија у Србији, каже за РСЕ Јованка Матић, научна сарадница у Институту друштвених наука у Београду.
Од 2001. године погоршавају се, то показују озбиљна истраживања, и слобода изражавања и плурализам извора информација и професионализам и пословно окружење.
”Нестају, не само значајне политичке емисије као што је 'Утисак недеље' због кобајаги пословних интереса власника, или наводно због промене уређивачке политике укидање емисија на Студију Б, нестају читави медији, као што је Радио Б92, а који су имали изванредан значај за развој демократије у нашој земљи. Некажњавање напада на информативне портале је уобичајена ствар”, каже Јованка Матић.
Она наводи да је ЕУ увек инсистирала на слободи изражавања и подсећа да је то саставни део поглавља 23 у приступним преговорима. Међутим, ЕУ није јасно утврђивала одговорност власти за остваривање слободе медија.
“Помиње се, на пример, цурење информација из правосудних органа у таблоиде, а при том се таблоиди не сагледавају као партијска пропагандна гласила. Користи се метод који смо већ једном имали, груба афирмација власти на сваки начин и напади на било које критичке гласове у друштву у односу на власт. Треба очекивати веће притиске на власт да промени услове за слободу медија а медијска заједница, таква каква је данас, није у стању да на ту власт утиче пре свега на њен положај што ефикаснијег контролора свих финансијских токова који долазе у медије”, каже научна сарадница Јованка Матић, поводом нановијег извештаја HRW о стању медија на Балкану.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.