Вести
13. 07. 2015.
Зашто медији скривају Карамаркову аферу тешку 282 милијуна куна?
Када је у питању Афера Соболи, прво што ми пада на памет су: Корупција, цензура и страх. Карамаркова Афера Соболи заправо је врло радикалан примјер повезаности с једне стране политичке корупције и организираног криминала, те с друге стране маркетиншко издавачке корупције, медијске цензуре и новинарског страха.
И то можда озбиљније него иједна друга корупцијска афера у Хрватској.
Не можемо се не упитати што то повезује све те нетранспарентне, скривене, да не кажем тајне интересе.
Уједно цензура информација о Афери Соболи у медијима у Хрватској, такођер отвара и питање сукоба сумњивих приватних интереса и јавног интереса у обављању новинарских задатака. Односно на Афери Соболи падају и посљедње медијске маске, а доказује се нешто што врло често нерадо признајемо – и цензура је корупција.
Или да будем потпуно отворен, слиједом једног недавног округлог стола одржаног у Љубљани на којем смо колегица Сандра Башић Хрватин и ја закључили – новинарство или ради у јавном интересу или је корумпирано.
Укратко, све оно што у медијском простору није усмјерено у јавном интересу, свакако није новинарство.
Неспорно је, међутим, како је у јавном интересу да јавности буду доступне информације, подаци и документи о корупцијској афери с којом се повезује шефа опозиције, Томислава Карамарка.
Прикривање таквих информација, с друге стране, њихово цензурирање, забрањивање ове теме у медијима није само покушај цензуре, него је и очито добро организирано прикривање корупцијске афере првог човјека ХДЗ-а, у чему су Карамаркови јавни и скривени ПР-овци више него успјешни.
Било би, наравно, у јавном интересу видјети и колико финанцијски стоји такво прикривање Афере Соболи у медијима, односно колико се за шутњу о овој афери плаћају поједини медији, њихови власници, или пак високопозиционирани уредници, који су итекако свјесни не само чињеница и података о Афери Соболи, него и тога што раде скривањем ових чињеница од јавности.
Сватко од њих ће, наравно, имати свој изговор, који се у коначници своди на то како, ето, „требају од нечега преживјети“, што је наравно точно, али с новинарством нема пуно везе. Међутим, има с корупцијом.
Потпуно је небитно јесте ли шутњу о некој афери наплатили десетке тисућа, или стотине тисућа еура, или куна, или сте ту шутњу наплатили сигурним и средње, или пак слабо плаћеним радним мјестом. Ма колика била та цијена, ради се о корупцији. Корупција је корупција, без обзира на износе, некога се ионако плаћа више, а некога се може купити јефтиније.
Ништа ново.
Коначно, највећу цијену ипак плаћа јавност, која је због такве медијске корупције ускраћена за битне информације о тому како се на позицијама моћи у прошлости понашао човјек који се у политичком рингу натјече за мјесто премијера у будућој власти. Поновит ћу ону стару народну: „Крив је тко краде и тко љестве држи!“.
Сви они који прешућују и цензурирају информације о Карамарковој Афери Соболи, заправо „држе љестве“ вишемилијунском извлачењу новца из државног прорачуна, и држе медијске кулисе којима се прикрива ова корупцијска афера тешка преко 282 милијуна куна.
Између осталог, наша задаћа као новинара је јавности објавити оне информације и чињенице, које би без нашег новинарског рада остале скривене од те исте јавности. Или како је то рекао Орwелл: „Новинарство је објава нечега, што нетко други не жели да буде објављено. Све друго је ПР“.
Зато, док ми ових дана разноразни, којекакви и којечији, за којешта задужени „душобрижници“, „добронамјерно“ постављају питање; „Зашто сам баш сада објавио књигу о Карамарку?“, па сами након тога закључују коме то тобоже више или мање одговара, желим и јавно сасвим отворено одговорити на то глупо питање.
Зато што сви ви скривате Карамаркову Аферу Соболи.
Зато што сматрам да јавности морам објавити чињенице које се од јавности желе сакрити.
Зато што је у медијима забрањена тема како је и колико десетака милијуна куна у корупцијској Афери Соболи извучено из државних подузећа.
Зато што је објава књиге о том мојем новинарском истраживању једини могући начин разбијања медијске цензуре о тој причи.
А математика Афере Соболи је, заправо, врло једноставна.
У Афери Соболи из Хрватских аутоцеста извучено је најмање 18 милијуна 735 тисућа 635,60 куна; из Хрватске поште укупно 88 милијуна 722 тисуће 150 куна; из Подравке око 3 и пол милијуна куна; из више државних подузећа посредством М САН групе чак 31 милијун 585 тисућа куна; из МУП-а 139 милијуна 390 тисућа 437 куна (које су „замрачене у разним јавним набавкама у вријеме када је Карамарко био министар унутарњих послова).
Непознати су ми остали точни износи који су у Афери Соболи извучени из Хyпо Групе (Карамаркова је твртка, наиме, имала најмање шест уговора с Хyпо Групом у вријеме Афере Хyпо); затим непознато је и колико је твртка Соболи извукла преко Павићевог Еуропапресс холдинга (за којег је Карамаркова твртка радила у вријеме када јој је данашњи шеф ХДЗ-а био на челу); непознато је остало и колико су били „тешки“ уговори Соболија и ИНА-е (за које посједујем сву преписку електронском поштом да су Соболи и ИНА доиста пословали заједно и имали дужи пословни однос); те непозната остаје и точна вриједност некретнина у задарском залеђу за које се Карамарка вишекратно јавно теретило да их је утајио и прикрио у имовинској картици.
Према доступним подацима, документима и информацијама, Афера Соболи је, без ових података за које је до сада било немогуће утврдити точне износе, „тешка“ невјеројатних 281 милијун 933 тисуће 222 куне.
Но, уз Аферу Соболи вежу се и питања злоупотреба у Сигурносно обавјештајној агенцији (САО), те Министарству унутарњих послова, о чему је својевремено расправљало и Вијеће за националну сигурност, које је проведеним надзором и утврдило одређене неправилности у раду СОА-е у вријеме када је на челу те агенције био Томислав Карамарко.
Није наодмет поновити нити чињеницу да је и Опћински казнени суд у Загребу утврдио како Афера Соболи није клевета. Е сад, ако Афера Соболи није клевета, онда – што је?
Ако ништа друго, некако ми се ипак чини, цензури, забрани и шутњи успркос, да је објава информација о афери тешкој 281,933.222,00 куна прије свега у јавном интересу.
Као што је шутња и цензура ових информација у медијима, наравно, у интересу оних који су тај новац извукли из (углавном) државних подузећа.
У међувремену, форма Соболи је, и то баш у вријеме доношења пресуде да Афера Соболи није клевета, на Трговачком суду у Загребу угашена, и то разним вишеструким припајањима другим подузећима, што је наравно наставак цијеле ове приче.
Као што имам право и сумњати у мотиве гашења твртке Соболи, јер гашењем фирме престаје и обвеза чувања пословних књига и података о пословању твртке, који би очито у неком тренутку могли постати предметом истраге.
Сјећам се, наиме, како је усред судског поступка пред Опћинским казненим судом у Загребу твртка Соболи први пут промијенила назив, а када су о томе службено обавијестили суд директори некадашњег Соболија објаснили су како им пословању штети моја објава информација о њиховим пословима и како је „име Соболи захваљујући Маргетићевим написима повезано у јавности с негативним конотацијама“.
Тиме су, наравно, покушали дати на тежини својих инкриминација за клевету, које су ми стављали на терет, а које је суд касније пресудом одбацио.
Остаје наравно и отворено питање медијима.
Зашто скривате Карамаркову аферу тешку скоро 282 милијуна куна? Финанцира ли се и та цензура тим новцем сумњивог поријекла? Пере ли се дио новца из Афере Соболи разним ПР услугама које се плаћају тим новцем, од чега дио завршава и у медијима који цензурирају информације о овој корупцијској афери?
Афера Соболи тиме је, свакако, постала не само случај политичке, него и медијске корупције, а медији су њеним прешућивањем цензуром и забрањивањем објаве информација о овом случају, постали Карамаркови суучесници, суодговорни за Аферу Соболи као и сам Карамарко.
Наивно, ипак, успркос тим и таквим корумпираним медијима, и даље сматрам како јавност (ма каква била) има право знати. А ми новинари имамо обвезу истраживати, питати, гњавити, провоцирати, изазивати, писати и објавити. Све друго је исто, само – корупција.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.