Вести
10. 07. 2015.
Отровна рибица
Не трчите пред руду, ђутуруми. Обуздајте покварене маште. Није оно на шта сте помислили. Друго нешто је у питању. Летња доколица, скапса, време непогодно за чтеније озбиљнијих штива, следствено чему сам се јуче одао прелиставању такозваних лаких садржаја.
Не знам да ли сте приметили да су дрекавци, проплакале иконе и јагњад са три главе изашли из моде, а да су се на трон будализма и сублесасте безначајности попеле морске санђаме. Нарочито оне отровне.
Почело је са дубинским црвом крмезли боје, дугим седамнаест метара, који је захваљујући очигледној, а помало и невештој фотомонтажи измигољио на неко жало, да би кулминирало сензационалном вешћу да је негде у близини Будве сафатана „најотровнија риба на свету“.
Уз вест је, како то већ иде, приложена и фотографија убиственог монструма. И на шта монструм личи? Ако мене питате на мешанца јастучета за игле и жабе крастаче.
Будући да је вест, да кажемо, била од регионалног значаја, пренели су је и неки други сајтови (да их сад не именујем) и све би било у складу са лошим новинџијским пословним обичајима да на сваком од тих сајтова фотографија рибе отровњаче није била другачија.
Хоћу да кажем, на сликама су биле сасвим друге врсте, сорте, како се то већ каже, то јест прве коју су уредници успели да пронађу на интернету.
Али, како рекосмо на почетку, нису рибе тема наше колумне.
Онако, загледан у шармантну отровну рибицу, запитах се у једном тренутку а да можда и вести од већег значаја не пролазе кроз истоветну медијску обраду кроз коју је прошла будванска рибица, размислих мало и закључих да почесто пролазе и горе.
Светска конфузија на коју је ако се сећате (а сећате се Црвен Бан) онај деветнаестовековни амазонски врач изокола упозоравао надобудне европске истраживаче рађа се из зла људске радозналости, која се из неког разлога тепа обавештеност.
Ето, истраживачи потегли из енглеске, да „истраже“ свет, да са глобуса избришу „беле мрље“, а човек им лепо чекао шта их, то јест нас, чека. Кажем „нас“ јер су истраживачи, људи с почетка XИX, века још добро и прошли.
Ствар се доцније искомпликовала. А нарочито се пред крај XX века беше искомпликовала код нас, у земљи Сербији. Ево, рецимо, тамо негде, деведесетих, у такозваним „Новостима“, које су недавно тражиле да се изузму из система ПДВ-а, појавила се у сврху објективног информисања јавности (лажна) вест о покољу Срба, а да би била уверљивија илустрована је фотографијом „са лица места“.
Шта је било на фотографији?
Уцвељени дечак који плаче на гробу заклане мајке. Познаваоци сликарства су врло брзо провалили и јавности обзнанили да то уопште није фотографија него репродукција уметничке слике Уроша Предића, али српски народ и сенат се већ био информисао и у складу са информацијама реаговао.
Имајте ово на уму кад читате новинчине. Да уместо ви њу, отровна рибица не би упецала вас.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.