Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пирати вребају српски кратки талас
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

04. 07. 2015.

Аутор: Б. Субашић Извор: Вечерње новости

Пирати вребају српски кратки талас

Приватизација државне установе Међународни радио Србија (Радио Југославија) почела је 15. јуна закључком Владе.

Министарство културе је без образложења инсистирало да буде први на листи медија за гашење, а руководство радија сматра да ће то нанети изузетну штету држави. Уколико се наше емитовање угаси, фреквенцију ће одмах заузети неко други. Ако не легално, онда ће на њој почети пиратско емитовање, што је на кратком таласу уобичајено изражава бо јазан Милорад Вујовић, в. д. директора нашег јединог сервиса за информисање иностране јавности и дијаспоре.

Проблемом заузимања наше фреквенције требало би да се озбиљно баве држава, надлежна министарства и Рател, али немам никакве информације да ли они то чине. "Новости" су се обратиле Министарству трговине, ту ризма и телекомуникација и Републичкој агенцији за телекомуникаије (Рател) с питањем шта ће бити са фреквенцијом која је национални ресурс и по међународним споразумима, а у искључивом власништву је државе.

Одговор из Министарства био је кратак да немају никакве информације о томе, а од Ратела и Агенције за приватизацију одговор нисмо добили. У вези са приватизацијом Међународног радија Србија, једино што је сигурно јесте да запослени морају да напусте редакцију у Хиландарској до 31. јула. Добили су анкетне листиће на којима треба да се изјасне уз колику отпремнину, као технолошки вишак, желе да оду.

Радници се изјашњавају за једну од опција, а тим за спровођење поступка за утврђивање вишка запослених прави програм, који одобравају Национална служба за запошљавање и Министарство рада објашњава Вујовић. Речено нам је да су обезбеђена средства за отпремнине запосленима и планирано је да се тај посао заврши до краја јула.

Саговорник "Новости" каже да запослени немају другу опцију, јер је финансирање радија, на инсистирање Министарства културе, предвиђено само до 31. јула.

Уколико се сви запослени изјасне да хоће добровољно да оду, редакција ће престати са радом каже Вујовић. То ипак не значи формалноправно гашење Међународног радија Србија. Радио се гаси посебним правним актом Владе Србије. Ако тим за утврђивање вишка запослених утврди да нису сви технолошки ви шак, по речима Вујовића, приватизација ће морати да се настави уобичајеним поступком. То подразумева процену вредности државне установе.

Вујовићеве речи да је краткоталасна фреквенција јавно добро и да припада држави потврђује инжењер Милан Стеванчевић, секретар југословенске делегације која је 1987. на светској административној конференцији Уједињених нација добила краткоталасну фреквенцију великог опсега.

Краткоталасна фреквенција је богатство, а Влада Србије је једини власник и то овлашћење не може пренети на другог наглашава Стеванчевић. То смо ратификовали потписивањем Међународне конвенције о телекомуникацијама и Међународног правилника о радиокомуникацијама. Али оног тренутка када се буде чуло да је Међународни радио Србија, некада Радио Југославија, угашен, у свету ће се јавити десет станица које ће заузети ту фреквенцију.

Он наглашава да се фреквенција брани емитовањем, а уколико оно престане, онда најбржи заузима слободан простор. У том случају наша влада, као једини власник КТ, имаће само право жалбе пред Међународним регулационим телом и ништа више каже Стеванчевић.

Тако ће неко потпуно бесплатно добити оно што је наша држава платила милионима долара.


Вредна имовина

Међународни радио Србија у Бијељини има зграду од 2.000 квадрата, као и сто хектара земље око предајника. У Стублинама, где је 1999. бомбардован предајник, наше је 30 хектара каже Милорад Вујовић. Имамо и у самом центру Београда 300 квадрата пословног простора, у Булевару деспота Стефана. Простор у Хиландарској само користимо, али наша је рачунарска, тонска и емисиона техника. Предајници МРС су међу најјачима у свету и огромне су вредности.

Албанци хоће фреквенцију?! 

Албански тајкун жели да купи Међународни радио Србија да би дошао до његове фреквенције, рекао је посланик Јанко Веселиновић током скупштинске расправе о изменама Закона о јавном информисању и медијима. "Новости" су затражиле од посланика Веселиновића да разјасни одакле потичу његове информације.

Зар мислите да бих се играо таквом тврдњом? Информације потичу из озбиљних српских и албанских извора. Зашто ме министар није демантовао, што би било очекивано? Моји извори су сагласни да албански тајкун са српским држављанством жели да дође до добре краткоталасне фреквенције Међународног радија Србија која покрива све континенте. Она је, у ствари, потребна Албанији да би путем оваквог радија остварила директан утицај на дијаспору у целом свету каже Веселиновић.

Коментари (2)

Остави коментар
уто

07.07.

2015.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 07:19

Istina


Istine radi, mnogobrojne radio-frekvencije u visokofrekvencijskim (HF) opsezima izmedju 5950 kHz i 26100 kHz koji su, po Pravilniku o radio-komunikacijama Medjunarodne unije za telekomunikacije (ITU), namenjeni za medjunarodne radio-difuzne sluzbe (zvuk) zadnjih godina su slobodne, napustene su i ne koriste se kao nekad. Jeftinije zicne i bezicne sirokopojasne komunikacione sluzbe putem Interneta uspesno su zamenile skuplje HF radio-difuzne sluzbe. Ko ne veuje, neka proveri, ako ima radio-prijemnik sa KT opsezima.

Одговори
пон

06.07.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 17:26

pitanje

Otkud Radio Jugoslaviji tolika imovina?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси